Većini Srba hrana za boravak u prirodi su kobasice - ćevapi- krilca na roštilju, a uz to crni luk i paradajz, sa lepinjom od belog brašna. Ali, hrana na izletu, prvomajskom ili bilo kom drugom, mogu biti isključivo biljke ubrane na livadi ili u šumi. Bez lepinje. I gozba može da počne.
Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode priredio gastronomsko uživanje na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca. Na meniju su čorba od zelja, pljeskavice od kopriva, a salata i ukras su cvetići - sremuša.
- U krugu od 300 metara može se nabrati sve što nam treba. Zelje raste na skoro svakoj livadi i vlažnim stranama šuma. Prepoznatljivo je i bere se od kraja marta do septembra. Koristimo zelje samo u fazi dok nije potpuno klasalo - objašnjava Ljubiša dok bere naš budući ručak.
Treba ubrati i koprive. Ljubiša ih znalački kida golim rukama i ne žare ga.
Objašnjava da je optimalna sezona za branje kopriva dok još nisu počele da klasaju i ne napadaju ih biljne vaši.
- Kopriva je neverovatna biljka ja mislim da ne postoji niko ko do sada ne zna koliko je lekovita. Berem vrhove, barim ih malo u slanoj vodi, iseckam i onda formiram pljeskavice - objašnjava domaćin.
Još samo fali salata. Ona je u šumi i zove se sremuš. Ljubiša objašnjava da je početkom maja već prošla sezona kada se jede list sremuša, ali je nastupila sezona za njegove izuzetno aromatične cvetiće.
I tada treba založiti vatru. Za one koji nemaju iskustva, najpre se napravi ograda od kamena, da vatra ne bi mogla da se proširi. Na nju ide rešetka i kuvanje ručka može da počne.
Čorba od zelja se pravi tako što se na ulju isprži crni luk, dodaju se začini, nalije voda i ubaci probareno zelje. Niko ne bi mogao da poveruje koliko je čorba od dva sastojka ukusna. Može joj se, kada bude servirana, dodati i pavlaka.
Ljubiša je oduševljenim gostima otkrio i recept za pljeskavice od kopriva. Na 300 grama kopriva "ide" oko 80 grama kuvanog pirinča, dva jajeta, prezle, biber i
tucana paprika. Od te mase formiraju se pljeskavice, uvaljaju u prezle i prže.Pljeskavice od kopriva su izuzetno ukusne i pikantne, a interesantno je da zasite kao da je reč o mesu. Uz njih se ne jede hleb. Pritom, nema osećaja težine u stomaku.
Za ceo ovaj obrok, od branja bilja do tanjira, potrebno je oko sat i po vremena. Ali, ne treba gledati na sat u ovoj prilici, kaže Ljubiša.
- Svaki odlazak u prirodu treba da koristimo da se fizički i mentalno odmorimo od stresa svakodnevnog života i jurcanja u gradovima. Tu smo fizički aktivni dok sebi tražimo i beremo hranu, a mentalno smo aktivni da je prepoznamo i učimo nešto o prirodi oko sebe. Što je možda najbitnije, sa porodicom i prijateljima zajedn kuvamo hranu i jedemo je, to zbližava ljude- poručuje domaćin gozbe iz prirode.
Ljubiša Simović, vrsni poznavalac prirode, koji se bavi i seoskim turizmom, zna da prepozna i koristi oko 250 vrsta biljaka- za čajeve i hranu. Kaže da od ukupne flore na teritoriji Evrope, 62 odsto biljaka raste u Šumadiji. Ne samo da ih je toliko, nego je Šumadija mesto gde rastu najkvalitetnije biljke.
- Mi smo povlašćeni po tom pitanju, pitanje samo koliko smo sposobni i spremni da to iskoristimo - pita se Ljubiša.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
