U svađi ste s nekim, a otišli ste u crkvu? To je samo jedan od velikih grehova koje činimo, a da ih nismo svesni

Najlakše je danas nazvati se vernikom, još lakše je lažno izigravati jednog, ali malo ko je svestan da se ogrešuje i samim odlaskom u crkvu. Ne svi, naravno, samo oni koji se ne pridržavaju pravila. I zato, jedno pitanje na početku: koliko ste puta otišli u crkvu, iako ste u svađi s nekim? Ili niste znali da je to veliki greh?

Danas više razmišljamo kako odlazimo kod prijatelja, nego u sveti dom. Vodimo se samo Božjim zapovestima, iako gresi idu mnogo dalje i mnogo su razgranatiji od tog spiska sa 10 stavki. Ignorišemo šta nam se govori jer mislimo da je u redu da sami postavljamo pravila, pa makar u pitanju bila i ona sveta.

Vaš odlazak u crkvu imaće pravi smisao samo ako ispoštujete pravila koja ne propisuju nikakvi sudski zakoni, već samo ljudski, oni koji čiste srce i dušu i pomažu nam da uspostavimo mir i ravnotežu. U suprotnom, činite greh.

Prvi uslov da bi čovek uopšte prišao svetoj crkvi je da se sa svima pomiri. Čemu približavanje Bogu ako ste zavađeni s nekim i u srcu nosite makar i zrno mržnje prema drugom čoveku.

Takođe, kao što ni kod prijatelja ne idete praznih ruku, tako ni u crkvu ne valja ići bez ičega. Svećica, novčić, čaša vina, šta god da ko može. Kroz taj dar prinosi se žrtva Bogu i tako čovek blagosilja ceo svoj imetak.

Ne zagledajte druge ljude u crkvi, koliko god vas nečija pojava zainteresovala. Prosto rečeno, ne buljite. To što je neko drugi došao neprilično obučen, ne znači da je takvo ponašanje ispravno.

U Božiji dom najbolje je odlaziti ranom zorom, a otići tek kada se bogosluženje završi, jer ako izađete pre završetka liturgije, radite isto što i Juda koji je izašao sa Tajne večere.

Veliki greh je i da razgovarate u crkvi, a i, kad bolje razmislite, zašto biste to radili na takvom mestu?

Po ulasku u crkvu, muškarci treba uvek da stanu na desnu stranu, a žene na levu. Između muškaraca i žena ostavite slobodnu stazu, da bi mogao da prođe ko želi da se pokloni i da odnese dar svetom oltaru. A kada već priđete ikonama da se poklonite, nemojte celivati Svetitelje u lice, jer je greh. Nije dopušteno. Ako je Svetitelj oslikan u stojećem položaju, celivaju mu se noge, ako je oslikan do pojasa, celiva se donji deo ikone.

Od tada nadalje nije više dopušteno ni da se klanjaš, zato što uznemiravaš one koji žele da slušaju Svetu liturgiju.

Treba da znate da niko ne sme da se pričesti, ako nije pročitao molitve za pričešće. Ko se pričestio, ne sme više da celiva ruku svešteniku. Dok ne budeš jeo, ne smeš više da celivaš ni svete ikone.

Nedeljom i praznikom, u vreme svete Liturgije, nije dopušteno da se priprema jelo, jer je to veliki greh. Tada sveštenik vezuje nebo sa zemljom i vadi častice za milione duša, i zato nemojte ni razmišljati o pripremanju hrane.

Tako je bilo kod naših predaka. Pitajte slobodno svoje stare. Hrana se, prosto, nije pripremala nedeljom.

Kada sveštenik završi liturgiju, svako odlazi kući i ne treba se zaustavljati, a naročito ne osvrtati sve do svojih vrata.

(Telegraf)