STRAVIČNA ISPOVEST ŽRTVE NATO BOMBARDOVANJA: Podigla sam pantalone, moje noge više nije bilo

Kasetna bomba koja mi je raznela nogu oduzela mi je mnogo više...

Oduzela mi je mogućnost da kao svaka majka brinem o svom detetu, koje je tad imalo samo pet godina, da se bavim poslom koji sam obožavala, ogorčena je Gita Jović (59), koja je 7. maja 1999. godine teško ranjena u bombardovanju Šumatovačke ulice u Nišu.

- Devetnaest godina sam u invalidskim kolicima. Umesto da ja brinem o njima, sin i suprug se staraju o meni. Šta sam ja to i kome skrivila da me snađe takva sudbina - pita se Gita.
Projektili koje su tog dana bačeni na okolinu gradske pijace i Klinički centar ubile su 16 ljudi, a ranile osmoro, među kojima i medicinsku sestru Gitu, koja je tog dana išla na posao u ambulantu „12. februar“. Zbog teških povreda amputirana joj je desna noga, a eksplozija joj je oštetila sluh, zbog čega ima problema i s govorom.

- Pamtim taj dan kao da je juče bio. Neko sivo, tmurno vreme. Taman sam stigla do ambulante, kada se čuo huk aviona, a s neba je počelo da pada nešto što mi je ličilo na loptice. Usledilo je praštanje, vrisci, videla sam jednu baku kako se bacaka, a zatim se smirila.... Mene je nešto udarilo u nogu, osetila sam trenutni bol, ali ništa više. Htela sam da ustanem, da pomognem ranjenim ljudima. Ali kada sam pokušala da se pridignem - pala sam. Zadigla sam pantalone i videla da moje noge nema! Iz desne nogavice visile su samo kosti - priča Gita o užasu koji je preživela.

Život duguje Milanu Ajdukoviću, koji se tog dana zatekao na pijaci, pa je transportovao ranjenike.

- Previše je bilo mrtvih i ranjenih. Hitna pomoć je jurila, a Milan im se svojim kombijem pridružio i prevezao me do bolnice. Bilo mi je jasno da mi za tu nogu nema spasa, ali mi je teško palo kada je odsečena iznad kolena. I druga je bila izrešetana. Lekari su uspeli da je spasu, ali sam ostala zauvek vezana za kolica.

Preuzeto sa: Kurir.rs