Mnogi će reći "eh nije tako bilo u srećna vremena" ili ono čuveno "pamtim ja i bolje dane", ali ako se malo bolje raspitamo i vratimo u taj period, recimo u 1977. godinu, shvatićemo da je i tada Nova godina predstavljala veliki izdatak.
Pred nama je najlepši period godine, praznična atmosfera je na nivou, stižu nam božićni praznici i Nova godina, ali s njima i brojni izdaci. Za proslavu novogodišnje večeri u Srbiji treba idvojiti ozbiljnu svotu novca koja često prevazilazi i prosečnu platu naših građana
Mnogi će reći "eh nije tako bilo u sretna vremena" ili ono čuveno "pamtim ja i bolje dane", ali ako se malo bolje raspitamo i vratimo u taj period, recimo u 1977. godinu, shvatićemo da je i tada Nova godina predstavljala veliki izdatak.
Yugopapir je sačuvao od zaborava, a mi vam prenosimo nekoliko detalja intervjua iz 1977. godine s jednom porodicom koja je otkrila koliki su njihovi novogodišnji izdaci u odnosu na primanja, šta će se naći na novogodišnjoj trpezi i sve o tome kako je pre 40 godina izgledao doček u porodičnom domu.
Za ovaj novogodišnji praznik moja porodica i ja, sa gostima za dve trpeze pojedemo nov novcat frižider od 180 litara. Toliko potrošimo para za pečenice, mezu, slatkiše i piće, odnosno dekoraciju da bismo mogli da kupimo taj frižider - rekao je jedan domaćin pre 40 godina.
- Imam ja frižider i ne treba mi novi, ali su takva vremena. Nekad sam za taj frižider morao da radim šest meseci, a danas ga mogu kupiti za jednu platu. Za "stojadina" sam nekada morao da izdvojim 50 plata, a danas ga kupim za 15. Za porodični pristojan doček nekada mi je potrbno bilo 5.000 starih, sada to uradim za 200 novih dinara - dodao je.
Tadašnje porodice su na dnevnom nivou trošile oko 100 dinara, za tri obroka, užinu, kafu, rakiju...
Domaćice su pre 40 godina u danima oko Nove godine pravile pretpraznični meni. Za doručak slatko, bela kafa i rovita jaja. Za ručak se jela paštašuta, današnji "bolonjez", makarone sa mlevenim mesom. Večera - šta ostane od ručka.
Novu godinu su dočekivali uglavnom u porodičnoj atmosferi pred malim ekranima sa bogatom trpezom. Domaćice su za porodicu i goste spremale oko 4 kilograma telećeg pečenja, sarmu sa kiselim kupusom, kilogram i po suvomesnatih proizvoda za mezu, torta, burek, pitu sa sirom, 10 flaša piva, četiri litra crnog, dva litra belog vina, a kako su rekli "u kući se od ranije nađe rakije i vinjaka".
Ako je pre 4o godina, za doček bilo potrebno izdvojiti svotu za koju se mogao kupiti zamrzivač od 180 litara, i ako taj odnos prenesemo na današnjicu kada isti zamrzivač košta od 20.000 do 30.00 hiljada dinara, novogodišnji trošak dođe otprilike isti.
Da biste kupili pečenje, mezu, tortu, piće i sve ostale đakonije koje su domaćini 1977. imali na trpezi morate potrošiti makar 20.000 dinara, tako da dolazimo do zaključka da i tada "pare nisu padale s neba", a još manje je sve bilo džaba.