Jedino MMR vakcina sprečava širenje malih boginja

Epidemiolog Predrag Kon kaže da je u školama slika povoljnija nego u vrtićima, da je 90 odsto dece primilo drugu dozu MMR vakcine koja se dobija sa navršenih sedam godina života.

- Kada se male boginje pojave mogu mnogo ljudi da zaraze - kaže Kon i dodaje da male boginje mogu da izazovu ozbiljne komplikacije kao što je upala mozga.

Na 1.000 zaraženih kod jednog se dese komplikacije sa upalom mozga, dok šansa da dobije encefalitis vakcinisana osoba je jedan na deset miliona zaraženih.

-Vakcinacija je jedino rešenje. Sa punom moralnom i etičkom odgovornošću tvrdim da su MMR vakcine bezbedne - rekao je Kon. Na pitanje učesnika skupa da li je spreman roditeljima da napiše da moralno i materijalno snosi odgovornost za MMR vakcinu, on je rekao da je spreman i na to.

Imunolog dr Srđa Janković iz Univerzitetske dečjer klinike u Tiršovoj pojasnio je roditeljima da su male boginje bezazlene za većinu dece, ali da da su ipak opasne za značajan broj mališana, a da je MMR vakcina efikasno o bezbedno sredstvo.

Upitan da li bi moglo da se pomeri kalendar vakcinacije i da se MMR daje u trećoj godini, Janković kaže da je neopravdano decu godinu dana izlagati riziku od malih boginja koje nisu bezazlene.

- MMR i autizam nemaju nikakve veze, a cilj je da se deca od malih boginja zaštize što pre - naglasio je on.

Na opaske roditelja da ne znaju šta ulazi u sastav MMR vakcine i da u njoj ima žive, dr Kon kaže da nije istina da u MMR vakcini ima žive i da je živa konzervans u višedoznim vakcinama.

On je još jednom ukazao na primer Rumunije gde je od malih boginja obolelo 9.500 ljudi, a više od 30 je umrlo.

Neurolog i dečji psihijatar Ana Kesić pojasnila je da ne postoji dokazana uzročno posledična veza između autizma i MMR vakcine i da je uzrok autizma nepoznat.

- Dokazano je , takođe, da pušenje nema veze sa autizmom, ali da ima veze starost roditelja - pojasnila je ona.

Ona kaže da u Srbiji ne postoje podaci koliko je obolelih od autizma, ali da je planirano osnivanje nacionalnog registra.

Predsednik udruženja pedijatara Radovan Bogdanović pojasnio je da postoje određena privremena, ali i trajna stanja kada kada deca ne treba da prime vakcinu.

- Privremena su banalne bolesti, prehlada praćena povišenom temperaturom. Trajna stanja su takođe zbog određenih bolesti i to određuje tim ljudi - pojasnio je Bogdanović.

Na opasku jednog od roditelja da je posle pentaksima njegovo dete dobilo trombocitopeniju - smanjen broj trombocita koji su važni za zgrušavanje krvi, lekari kažu da neka deca mogu na taj način nepovoljno da odreaguju na sve vakcine i podsećaju da sve zarazne bolesti izazivaju kod sve dece taj problem.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević ukazala je da je od početka oktobra registrovan 41 slučaj malih boginja u Srbiji, da je 36 zaraženih registrovano u srpskim enklavama na Kosovu, dva u Vranju, dva u Kraljevu i jedan u Beogradu.

Ona je rekla da je vakcinacija žrtva sopstvenog uspeha. Podsetila je da je neophodno da 95 odsto dece bude vakcinisano, kako bi se stvorio jak kolektivni imunitet i sprečilo širenje bolesti ukoliko se virus pojavi.

Obuhvat vakcinacijom najlošiji je u Beogradu, gde je prošle godine vakcinisano 65 odsto mališana.