Kragujevčanka Milka Ignjatović se gotovo četiri decenije bavi humanitarnim radom i danas kada ima 69 godina života ne prestaje da pomaže drugima jer, kako objašnjava, voli da vidi ozarena lica, a i bolećiva je na decu invalide i nemoćne stare ljude.
Ova Kragujevčanka vedrog duha, koja je u centar Šumadije svojevremeno došla iz Blaca, Tanjugu je izjavila da je humanitarnim radom počela da se bavi zato što veruje da je čovek srećan ako mu je okruženje srećno.
"Oko mene ima i starih i bolesnih, invalida, nepokretnih. To sam sve gledala i eto, želela sam da se približim baš tim najugroženijima, jer veselima i razdraganima pomoć ne treba", rekla je Milka i dodala da svakom čoveku treba prići i s njim razgovarati, ali da je najbitnije to uraditi sa najugroženijima.
Milka je humanitarnim radom počela da se bavi dok je radila u "Dunav osiguranju" u kome je i osnovala Crveni krst. Potom je bila i član gradskog odbora, Skupštine i Nadzornog odbora Crvenog krsta Kragujevca, kao i član Službe traženja.
Trenutno je koordinator Kutka za kvalitetnije starenje i volonter programa Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja "Briga za starije" kojim se viškovi hrane nose siromašnim građanima koji nisu "pod kapom" Centra za socijalni rad, a nisu u stanju da sami po nju dođu.
"Najdraži mi je volonterski rad. Ispunjava me to, kada vidim ta ozarena lica, naročito sada, kada nosim hranu jednoj baki. Ona me čeka i zna da ja stižem oko tri sata popodne. Maše mi kada me vidi. Baka bude zadovoljna, a i ja budem zadovoljna", priča Milka.
O njenom humanom radom svedoče nagrade i priznanja, a koliko je Milka veliki humanista, potvrđuje i to što je nagradu produženi vikend u Bukovičkoj Banji, koju je osvojila u časopisu Viva, koji godinama čita, podelila sa još devet osoba.
"Razmišljala sam da li da pozovem drugaricu i da odemo. Međutim, pozvala sam časopis i pitala da li je izvodljivo da umesto vikenda u Bukovičkoj Banji jedan dan provedem sa još devet članova veća Kutka za kvalitetnije starenje. I dogovorili smo se da može. Otišli smo u Banju na ručak, obišli Tršić i dan je bio ispunjen", podsetila je Milka i dodala da im je tada Crveni krst pomogao tako što im je obezbedio vozilo.
Upitana da li su građani humanisti, Milka, koja dan započinje rečenicom "Za dobrotu svaki dan je dobar dan", odgovara - i jesu i nisu.
"Da smo veliki humanisti pokazalo se prošle godine kada su bile poplave. Tada je samo u jednom danu, u dvorištu Crvenog krsta Kragujevca bilo oko 3.000 ljudi, koji su doneli neku vrstu pomoći. U tom momentu smo pokazali i humanost i solidarnost. S druge strane, malo smo zapostavili stare, što je neoprostiv greh. A, oni su nas podizali i bili uz nas i kada su imali i kada nisu imali, tako da bi trebalo da i mi budemo uz njih koliko-toliko", smatra Milka.
Prema rečima ove humanitarke, koja i obilaze stare u kragujevačkim selima, deca su danas malo otuđena od roditelja.
"Nisam pobornik mobilnih telefona, ja sam za to da se obiđu stari, da se sedne i porazgovara, bas kao što to podrazumeva i program Crvenog krsta pod nazivom "Dobar dan, kako ste". Starima to prija, više nego hrana i piće. Oni su toga dana zadovoljni, to im znači, a meni to nije teret", navela je ona.
izvor/foto: Tanjug
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
