U Stragarima otkriven rudnik Nemanjića

Ovaj geolog, povratnik iz inostranstva, tvrdi da je iz rudnika kopano srebro još pre 800 godina. U zaboravljeno okno, koje je najverovatnije doživelo svoj procvat za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, vekovima niko nije ulazio. Pašajlić je u njega kročio 70 godina nakon poslednjeg rudara.

Uski prokopi u podzemnom lavirintu ispod planine Rudnik bili su doskora zatrpani. Branislav ih je strpljivo otkopavao. Naišao je na jedan od mnogobrojnih uskih hodnika iz koga su nekadašnji rudari dletom i čekićem vadili dragoceni metal od koga je kovan novac. Do ulaza u okno se stiže kroz šumu i skoro neprohodnim putem, kilometrima daleko od naseljenog mesta.

- O rudniku postoje spisi iz 11. i 12. veka, iz vremena kada se susedni Ljubičevac zvao Bušinci, jer je zemlja ispod celog srednjovekovnog naselja bila izbušena u potrazi za plemenitim metalima. Tada je i najviše manastira izgrađeno u Podrudničkom kraju. Zna se da je srebro najviše kopano u doba despota Stefana Lazarevića koji je siromašnu vazalnu kneževinu pretvorio u bogatu despotiju zahvaljujući rudarstvu, pre svega proizvodnji srebra. Međutim, postoje indicije da je ovaj rudnik i pre njega bio eksploatisan - kaže geolog Branislav Pašajlić.

Da je ovaj kraj bio bogato nalazište srebra, govori i činjenica da pored Stragara protiče reka Srebrenica. Najverovatnije je i dobila ime po nalazištima srebra. Međutim, po predanju nekada se zvala i Zlatnica. Pašajlić kaže da je u reci pronađena srednjovekovna šljaka, odnosno otpaci topljene rude.

U oknu, na desnoj strani iz glavnog hodnika u pravilnim razmacima na svakih 25 metara postoje novi, poprečni hodnici. Zbog skučenog prostora u jamu može da se uđe samo na kolenima. Pašajlić još nije uspeo da istraži koliko su dugački i koliko ih uopšte ima.

- Uski hodnici su odlika srednjovekovnih rudnika, jer se oni mnogo ređe obrušavaju. Analizirajući uzorke stena na osnovu dozvole za istraživačko pravo koju sam uredno platio, količine plemenitog metala bi mogle i dalje da budu impozantne - kaže Pašajlić.

Branislav Pašajlić je kao geolog godinama radio u Francuskoj i Africi. Prošao je Angolu, Zimbabve, Zambiju, i još desetak zemalja. Kaže da su mnoge zemlje rudarska okna iz prošlosti pretvorile u turističke atrakcije od kojih čitave regije prihoduju. Međutim, kaže on, niko nije zainteresovan da ovaj kraj Šumadije promoviše na taj način. Zbog toga je odlučio da 21. septembra u svom dvorištu napravi izložbu minerala i kristala kako bi privukao turiste, đake i studente da dođu. To bi bila i prilika da ih odvede u rudnik srednjovekovne Srbije.

- U Francuskoj od rudarskog okna naprave atrakciju za turiste. Viđao sam i da prave transportna kolica za obilazak. U Kanadi turistima prodaju parče hleba sa javorovim sirupom. Mi ovde ne možemo da se organizujemo, a blago nam je nadohvat ruke. Ovde u Stragarima su Banja Voljavča sa lekovitom vodom, srednjovekovni manastiri, vodenice. Ali kao da nema volje da se nešto radi - dodaje Pašajlić.

Rašlje kao detektor

Rudnik sam pronašao zahvaljujući jednom od četvorice rudara, koji su poslednji ulazili u rudnik. Bila je to 1945. godina kada su ih tadašnje vlasti na čelu sa Aleksandrom Rankovićem poslale da istražuju uranijum. Jedan od njih mi je pokazao gde se otprilike nalazi. Ali, okno je bilo zatrpano. Uz pomoć rašlji sam pronašao ulaz u jamu i posle skoro 70 godina bio sam prvi koji je ponovo ušao u njega. Pre rudara, skoro osam vekova ljudska noga nije kročila u njega - kaže Pašajlić. 

Zaglavljeni u blatu

Branislav se vratio u Srbiju krajem osamdesetih godina prošlog veka posle života u Francuskoj i Africi . S njim je u Stragare došla i supruga Solanž i njihovo troje dece. Nenad, Nikola i Mari. Kao anegdotu još uvek prepričava kako su u selo njenog supruga stigli jedne noći. Seoski put toliko je bio blatnjav da nije mogla ni vrata od kola da otvori.
- Bukvalno sam se zaglavila u blatu. Da sam mogla te noći da okrenem auto, vratila bih se. Čizmice našeg sina bukvalno su ostajale u tom blatu. Uslovi su tada bili nemogući, ali ja čvrsto verujem da porodica mora da bude na okupu - kaže Solanž, koja je rođena u okolini Dižona.

izvor: vesti-online.com