SKANDAL: Takovo osiguranje planski uništavano?!

Deset godina ranije, tačnije 09.12.2004.godine, Narodna banka Srbije je oduzela dozvole za rad osam osiguravajućih društava zbog neispunjavanja uslova iz Zakona o osiguranju, a tri osiguravajuća društva su dobrovoljno odlučila da obustave rad.

Dozvola za rad oduzeta je društvima "Agroosiguranje", "Autoosiguranje", "Dinara", "Kosmet", "Libertas" i "Plava tačka" iz Beograda, kao i "Drini" i "Drina Company" iz Prizrena, i protiv njih je pokrenut postupak likvidacije. Osiguravajuća društva "MG Duo", "Plava tačka SLO" i "Goša osiguranje" su dobrovoljno obustavila rad uz obezbeđene isplate osiguranicima. Od 40 osiguravajućih društava u Srbiji, koliko ih je bilo do tada, sa poslovanjem je nastavilo 29 društava.

Ta vest je odjeknula u tadašnjoj javnosti kao grom iz vedra neba. Razlog za ovaj korak, kako je obrazložio tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić, bile su brojne nepravilnosti koje su utvrdili kontrolori na terenu. Najupečatljiviji su lažirani podaci u knjigama, plasiranje premija povezanim preduzećima, sumnjiva članstva u upravnim i nadzornim odborima, kao i ulaganja u akcije i nekretnine povezanih osoba.

Mesec dana kasnije 18.01.2005.godine, Narodna banka Srbije je oduzela dozvole za rad i pokrenula postupak likvidacije nad još sedam osiguravajućih društava. Bez dozvole su ostali “Auto Nena osiguranje”, “Balkan osiguranje”, “Evropa osiguranje”, “Ekos”, “Imperijal”, “Strela osiguranje” iz Valjeva i čačansko “Top gan osiguranje” Društva koja prestaju sa radom imala su u tom momentu oko 450.000 zaključenih polisa za osiguranje a nakon drugog kruga kontrole u Srbiji su ostale da rade 22 osiguravajuće kuće.

Kod sedam osiguravajućih kuća kojima su oduzete dozvole za rad utvrđene su brojne nepravilnosti. Počev od velikog broja transakcija sa povezanim licima, kojima je po netržišnim uslovima prelivan novac od osiguranika, a oni su ih koristili za sopstvene potrebe ili za tekuće poslovanje njihovih drugih preduzeća. Finansirana je i izgradnja objekata u vlasništvu fizičkog lica akcionara društva ili su preuzimali dugove firmi dužnika banaka u likvidaciji koji su povezani i sa društvom i sa bankom u likvidaciji – naveli su tada izvori iz NBS.

Često su izigravani propisi tako što su kupovana sredstva od jednog fizičkog lica po znatno višoj ceni od realne, da bi potom to isto lice za isti iznos kupilo akcije društva i tako postalo njegov najveći akcionar. Kontrolori NBS na terenu utvrdili su i netačnost finansijskih izveštaja, što je davalo pogrešnu sliku o poslovanju osiguravajućih društava. Poslovne knjige bile su neuredno vođene, odnosno loše su evidentirane polise osiguranika.

- Osiguravajuća kuće su i neadekvatno upravljale likvidnošću, čime se smanjivala mogućnost da izmiruju svoje dospele obaveze. Visok je stepen nenaplaćene premije osiguranja, a takođe poslovalo se sa zastupnicima i posrednicima koji nemaju dozvolu za rad, a kod pojedinih tekući račun je bio duže blokiran - istakli su tada u NBS, naglašavajući da nisu imali alternativu osim da oduzmu dozvolu za rad tim društvima.

Vest o oduzimanju dozvole za rad Takovo osiguranju uzburkala je srpsku i kragujevačku javnost. Osiguravajuća kuća koja je 22 godine uspešno poslovala izgubila je dozvolu za rad. Prema izvoru iz Takovo osiguranja likvidacioni upravnik je od oko 400 zaposlenih pročitao spisak od 112 lica koja privremeno ostaju da rade. Sa visokom dozom empatije su sugrađani ispratili dešavanja u Takovo osiguranju i njihove pokušaje da svoja radna mesta sačuvaju čak i štrajkom glađu.
Ipak bilo je kasno da bi se bilo šta promenilo. Oštricu svoje reakcije usmerili su ka odluci NBS i konkurentskim kućama uprkos nespornoj činjenici da je za nastalu situaciju odgovorno rukovodstvo kompanije.

Na Desetoj vanrednoj sednici skupštine akcionara “Takovo osiguranja” koja se održala 19.08.2014.godine, na dnevnom redu su se našla i pitanja koja se odnose na rezerve društva ali je očigledno da problem nije rešen pa je odluka NBS bila neminovnost.

Nakon oduzimanja dozvole za rad, Tanjug je preneo vest iz Takovo osiguranja da je „Ekipa stručnjaka ekonomsko-finansijske struke analizom finansijskog stanja društva utvrdili su da su naše tehničke rezerve bile pokrivene, ne stoprocentno, ali u procentima i na nivou ostalih osiguravajućih društava u zemlji”

Dakle, oni ne spore neadekvatnost tehničkih rezervi kao razlog oduzimanja dozvole za rad ali se brane navodima da i ostale osiguravajuće kuće imaju slične probleme.

U narednim danima očekujemo da nadležni organi otkriju da li su tačne kuloarske priče, da je rukovodstvo kompanije isključivo odgovorno za oduzimanje dozvole Takovo osiguranju. Vreme će dati odgovore na sledeća pitanja:

Da li je tačno da postoji veliki broj transakcija sa povezanim licima kojima su prelivana sredstva osiguranika radi korišćenja za sopstvene potrebe ili za tekuće poslovanje njihovih drugih preduzeća? Da li je tačno da je bilo nenamenskog korišćenja sredstava u korist pojedinih akcionara? Da li je tačno da se u određenim periodima neadekvatno upravljalo likvidnošću i da su finansijski izveštaji bili “frizirani”? Da li je tačno da je Takovo osiguranje davalo provizije tehničkim pregledima iznad zakonom propisanih limita koja se kretala do čak 30%?

Sve su ovo pitanja na koja se kao odgovor nameće novo pitanje, zašto dozvola nije uzeta ranije a ne zašto je uzeta sada, imajući u vidu činjenice koje polako isplivavaju. Nadamo se da odluka o oduzimanju dozvole za rad nije zakasnila bar za osiguranike i da će moći da naplate svoja potraživanja. Zaposlenima preostaje da se sete narodne izreke “Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju”!

{jathumbnail off}