U Kragujevcu je začeta industrija Srbije daleke 1853. godine, čiji je sledbenik kasnije bila industrija „Zastava“.Zakasnelom odlukom Vlade Srbije marta ove godine, kompleks nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, potonje „Zastave“ u Kragujevcu, proglašen je konačno za prostornu kulturnoistorijsku celinu. Na većem prostoru te zaštićene zone nalazi se više od 30 objekata koji predstavljaju vredno industrijsko nasleđe naše zemlje, među kojima su i stare hale mehaničke radionice iz XIX veka, koje su predmet ove skandalozne priče.
Još septembra prošle godine u Kragujevcu je održana centralna manifestacija "Dani evropske baštine" na temu "Industijsko nasleđe", pod pokroviteljstvom Evropske unije.. Verujem da kragujevački domaćini nisu smeli da pokažu kragujevačku bruku, odnosno pomenute objekte u susedstvu Muzeja Zastava Oružje, degradiranih i uništavanih nebrigom i vandalizmom.
Objekti Mehanička/mašinska radionice (1890.) i Čaurnice (1909.), starog načina gradnje, inače najbitnije delovi „Miloševog arsenala“, zapušteni su i znatno oštećeni. Nepoznata lica uništavaju i vandalski razaraju objekte i instalacije, a nasilno skinuti materijali (metal, drvena građa, armature i sl.) nesmetano se iznose. Zidovi su naruženi tzv. grafitima, a sva stakla sistematski razbijana.
Seku se (motornim testerama) čak i noseće grede i daske i sve što je od drveta, a što može biti iskorišćeno kao ogrev ili u druge svrhe. Krov, i pri manjoj kiši prokišnjava, čime se destrukcija nastavlja, a pitanje je šta će se dešavati posle predstojećih snežnih padavina i mrazeva i šta će ostati od objekta, nezavisno od lokalnih vandala i lopova. Objektu mogu nesmetano da priđu čak i kamioni, što se izgleda i dešava, jer se deo ukradenog materijala sa objekta jedino tako može odneti. Pravi “raj” za skupljače sekundarnih sirovina krimogenog karaktera.
Ove i još neke druge istorijski vredne objekte je pre nekoliko godina preuzela Gradska uprava po osnovu neke kompenzacije sa ranijim vlasnikom Fabrikom privrednih vozila, ali se o njima očigledno niko ne stara, a to sada javne površine. U međuvremenu se na kritičnom prostoru održavaju ponoćni tzv. rok festivali, pod pokroviteljstvom gradske uprave, koje mnogi stanari u centru grada doživljavaju kao ekološki terorizam.,a tragovi dela te “pank kulture” vidljivi su i ovih dana – gomile praznih boca i tragovi drugih “psihoaktivnih supstanci”, ali i tragovi novog razbijanja i uništavanja istorijskih objekata.
Nedavno je u javnost plasirana ideja da se taj prostor pretvori u novu zelenu pijacu. Pretpostavljam da bi se tu smestila skladišta, napr. krompira i kupusa, javni toaleti, i slučne (po nekima) podobne “ustanove”. Možda neko svesno dozvoljava da se taj prostor uništi da bi gradjani i svi kojima je stalo do sopstvene istorije lakše “progutali” priču o zelenoj pijaci.
Zbogom kulturo, zbogom istorijo, zbogom pameti.
autor: Toma Savić
{jathumbnail off}
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
