Profesor mašinstva Vladan Petrović izumeo je solarnu toplanu kojoj je potrebna samo sunčeva energija. U pitanju je naprava koja je dvostruko jeftinija i efikasnija od ostalih. Iako je Petrovićev izum posetilo 19 stranih delegacija, srpska se još čeka.
U vremenu kada desetine faktora utiču na stalni rast cene struje i gasa, alternativni, obnovljivi, besplatni izvori energije odavno su najbolja opcija za budućnost. Jedan Kragujevčanin tvrdi da je osmislio jedinstvenu solarnu tehnologiju - dva puta jeftiniju i dva puta efikasniju od postojećih.
U centru Šumadije, selu Badnjevcu, u jednom dvorištu nalazi se, za laike, čudna sprava. Tanjir prečnika 13 metara okrenut ka suncu i ogromno bure povezano cevima.
U Srbiji koja godišnje ima 2.000 sunčanih sati, za profesora mašinstva Vladana Petrovića to je rešenje - solarna toplana, kojoj osim sunca, za rad nisu potrebni drugi energenti. Koncentrator skuplja, a akumulator čuva toplotu.
"Mi danas ovim postrojenjem što vidite možemo 1.500-1.600 stepeni da razvijemo temperaturu, a ovim akumulatorom što vidite ovde možemo da postignemo 450 kilovat-časova po kubiku. Znači, mi možemo da čuvamo energiju mesecima, znači preko cele zime", objašnjava Petrović.
Objašnjava da su toplotni gubici manji od pet-šest odsto. To danas, ma koliko to neskromno zvučalo, ne može niko u svetu, kaže Petrović.
Prema rečima profesora Petrovića, u svetu za sada postoje tehnologije koje sunčevu toplotu čuvaju najviše 10 sati.
Zbog toga su izgradnju njegove jedinstvene toplane finansirali engleski partneri, a za dve godine, koliko postoji, obišli naučnici i firme iz 19 zemalja. Našu delegaciju, kaže, još čeka.
"U Srbiji bi verovatno bilo sluha da ima para. Mi moramo da iskoristimo to kao srpski brend, da nađemo strane investitore koji će uložiti u to", kaže Petrović.
Ističe da bi mogle da nastanu hiljade firmi koje bi se bavile tom tehnologijom i da to prodaju po celom svetu.
"Ovo čekanje pomoći će drugima da nam pokradu tehnologiju", upozorava Petrović.
Da bi se grejao grad poput Kragujevca potrebno je oko 200.000.000 evra. Za deset godina ta investicija bi se isplatila, kaže Petrović.
Nekadašnjem profesoru Mašinskog fakulteta i šefu razvoja u nemačkom koncernu Krup, solarna toplana je jedan od tridesetak patenata. Uz male izmene može da bude i elektrana.
Koliko je to rešenje za budućnost isplativo, pokazaće se ove zime. Ipak, iako bi mogla da greje 2.000 stanova, sunčevu toplinu doma i vode za sada će osetiti samo porodica Petrović.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
