Srbija da bude nova vinska regija, Šumadija srpska Toskana

Prema njegovim rečima, u poslednjih desetak godina u Srbiji je otvoreno stotinak malih, privatnih vinarija, koje su, kako je ocenio, postale poznate, jer su iznedrile jedan kvalitet, egzotične mirise i ukuse i poseban stil vina.

Ta činjenica, dodao je Aleksandrović, privukla je svetske enologe, konsultante, novinare i druge glasnogovnornike, koji su, poslednjih pet-šest godina, česti posetioci vinograda i vinarija u Srbiji.

"Reč je o tome što su čula evropskih potrošača, pre svega zapadne Evrope, zasićena francuskim, španskim, portugalskim vinima, vinima novog sveta Čilea, Australije, južne Afrike i otvara se jedan neviđeni prostor za neke nove egzotične mirise i ukuse i neke nove vinske regije", ocenio je Aleksandrović i istakao da je upravo u tome šansa Srbije.

Siguran je da su svi ti mirisi, ukusi, sorte i stil vina koji dolaze sa prostora Srbije, jedinstveni u svetu, i uveren da postoje potencijali da Šumadija postane srpska Toskana.

Dodaje da je Toskana pre 40 godina bila zapuštena regija, gde je voda bila skuplja od vina, a danas je turistička destinacija broj jedan u svetu, koju godišnje poseti 10 miliona ljudi i čija se vina, po jako visokim cenama, prodaju širom sveta.

"Znači, ako stavimo akcenat na to, ako na pravi način prezentujemo jednu novu vinsku regiju, ako privučemo sve te vinske trgovce, vinske novinare, koji prave sliku o nekoj vinskoj regiji,imamo veliku šansu u budućnosti izgradimo brend i srpskih i šumadijskih vina, i da u narednih 10 do 30 godina postanemo značajan faktor na evropskoj vinskoj sceni", naglasio je Aleksandrović.

U celom svetu, pa i u Srbiji, dodaje, najzastupljenije su visokokvalitetne sorte grožđa za proizvodnju vrhunskih vina. Od belih sorti to su sovinjon, šardone, burgundac, sivi burgundac, rizling, a od crvenih sorti - kaberne sovinjon, merlo, vinonoar, kaberne fran i domaće autohtone sorte, na kojima tek treba raditi.

"One su u prošlosti poprilično zanemerane i zapostavljene, a to su tamjanika i prokupac. Dakle imamo na čemu da radimo i siguran sam da, ako država prepozna ovo što rade srpski vinogradari i vinari, onda ćemo imati uspeh", istakao je Aleksandrović.

Prema njegovim rečima, država treba da uvede određene kriterijume i standarde da bi se taj proizvod sačuvao i da bi postao specifičan, i naglašava da ima načina i da pomogne, a da je ništa ne košta.

"Dovoljno je da par resornih ministarta apeluju, u svojim mnogobrojnim obraćanjima, da potrošač u Srbiji treba da pije srpska vina, da treba sa srpskim proizvodima da se ponosi a ne da se stidi, i da kada stranci dođu u Beograd da ih usluže vinima iz Srbije. To je ono najjeftinije i najbezbolnije što mogue da urade oni zvaničnici od kojih mi to očekujemo", rekao je Aleksandrović i dodao da je sve ostalo mnogo skuplja stvar, i da se radi na duže staze.

Podsetivši da su se šumadijski vinari udružili pod sloganom "udružuj se i kad možes sam", Aleksandrović je rekao da je Udruženje vinogradara i vinara Šumadije formirano sa ciljem da podigne glas i kaže da Srbija, u vremenu sveopšteg propadanja, ima nešto svoje čime može da se ponosi.

U organizaciji ovog Udruženja, 17. i 18. maja u Kraljevoj vinariji na Oplencu biće održan prvi Šumadijski festival vina, na kojem će proizvode i usluge predstaviti 14 registrovanih vinarija.

izvor: tanjug.rs