Superdeka iz Kragujevca: Žena mi je umrla mlada, u 96. godini

Ovog gospodina, koji je rođen 9. maja 1913. godine, nisu mogle da upropaste ni ratovi, ni tri zarobljeništva, ni saobraćajna nesreća... Živi u Kragujevcu svoj život koji je ispunjen, ali disciplinovan.

- Rođen sam u Skoplju. Išao u Gimnaziju, pa u Vojnu školu. Bio sam poručnik, i baš kada je trebalo da postanem kapetan, počeo je rat. Tada su me zarobili, i tako mi se život promenio. Imao sam verenicu, ali je ona ostala sama i udala se za drugoga. Ja sam posle rata otišao u Švajcarsku. Ponovo sam morao da učim škole, jer se ove naše nisu računale... I onda sam završio ekonomiju. Radio sam u fabrici duvana. Ceo život sa cigaretama, a nikada nisam nijednu zapalio - priča Miroslav.

Jedan od najstarijih građana Kragujevca voli da čita knjige, i da gleda televiziju. Vršnjake nema, jer su mu stari prijatelji koje je odranije poznavao odavno umrli. Ima rođake, i dobre ljude koji su oko njega i sa kojima se druži. Ima i medicinsku sestru, koja je s njim u stanu. Pravi mu društvo.

- Deda Miroslav najviše voli da jede palačinke. I to sa džemom od šljiva. Spremim mu i kačamak sa mlekom i šećerom. Omiljeni doručak mu je kajgana sa slaninicom... Obavezno, svakog dana, popije čašicu konjaka ili domaće rakije. I to samo posle jela. Na propušta ni čašu dobrog crnog vina, svaki dan... Voli da spava do deset pre podne, a leže kasno uveče... Zaspi negde posle ponoći. Uglavnom, zdrav je kao dren. Skoro su mu merili pritisak i imao je 120 sa 80. Ispitivali su mu i krvne sudove i oni su kao kod četrdesetogodišnjaka. Malo slabije čuje, ali to je vezano za godine - priča Biljana Đurđević.

Miroslav je imao i ženu, koju je upoznao u Švajcarskoj. Zvala se Ema, ali kaže da je umrla mlada. Imala je 96 godina. Dece nisu imali.

Živeo bar još - deset godina!

Dok priča o životu i svemu što je prošao, zvono na vratima stana se stalno javlja. Dolaze ljudi koji se sa njim druže. To su uglavnom penzioneri, ali svi mogu da mu budu deca. Toza, Miroslav, Toma... Nose poklone, po neku flašu vina, grle ga, ljube. Sede i pričaju, nazdravljaju. Kažu mu: „dabogda živeo još 100 godina“. On se smeje, i ispravlja ih „bar još deset...“.

{jathumbnail off}