Baletski igrač iz Kragujevca u svojoj 84 godini drži časove plesa [Foto]

Tokom šest decenija rada shvatio je da je Srbinu genetski usađeno “Žikino kolo”, koje se promalja i kada Srbin pleše valcer. Erbez je kao učitelj plesa bio i provodažija, a meko srce baletskog igrača nateralo ga je jednom da časove naplaćuje sirom i kajmakom.

Erbez kaže da danas kao penzioner drži časove plesa i prvim koracima na podijumu uči decu, ali i buduće bračne parove koji se spremaju za svečani dan.

- Sa decom radim baletsku pripremu, uslovne vežbe, nešto nalik zagrevanju. Učim ih najpre da pravilno hodaju, drže ramena i leđa, glavu – kaže Erbez koji sve vežbe radi paralelno sa decom.

Ovaj čovek samce je pretvarao u bračne parove, trapave u zavodnike, a bilo je onih koji su učenje plesnih koraka plaćali sirom i kajmakom.

- Seljaka iz Mrčajevaca, mađioničara, učio sam da pleše tango jer je hteo taj ples da “ubaci” u svoje mađioničarske predstave. Iz Knića mi je davno dolazio stariji seljak, sveže razveden, koji je hteo sebi da nađe novu ljubav, ali mu je falilo okretnosti na igrankama. Iz sela Desimirovac stigao mi je čuvar koza. Tvrdo je rešio da nauči da pleše, a časove mi je plaćao kozjim sirom i mlekom – seća se Erbez.

Čuveni kragujevački baletan uspevao je tokom časova plesa da bude i provodažija.

- Mnogi su dolazili kao samci, a odlazili u paru. Dođu sami, vežbaju ples i ćuteći se, nošeni ritmom, najbolje upoznaju. Njihova tela se upoznaju pre nego što progovore – smeje se Erbez.

Oni koji se upoznaju “u svojoj režiji” kod Dragoljuba Erbeza dolaze pred venčanje, da nauče plesne korake i impresioniraju goste. Za to je potrebno dva meseca rada dva puta nedeljno.

- Prvi ples mladenaca je čitava koreografija. Parove učim kako da uđu u salu uz Polonezu, kako da se predstave, kako muškarac da drži damu za ruku, kako je okreće tokom plesa, objašnjava čovek koji je za svadbeni ples spremio najmanje 100 parova do sada – priča ovaj učitelj plesa.

Čas kod ovog učitelja počinje tako što on najpre pleše sa damom. Zatim pleše sa jačom polovinom. Kada ih oboje nauči, red je da oni počnu uvežbavanje koraka. Erbez priznaje da učenike ne pušta da završe čas dok sve ne urade kako treba. Drugo Erbezovo pravilo je da nikada ne dozvoljava da plešu dve žene.

On objašnjava da je tokom višedecenijskog iskustva primetio da ljudi u genetici imaju neki ples, Srbi imaju genetski usađen ritam za Žikino kolo.

- Srbin je “tvrd” za muziku, često sam na časovima učenike preklinjao “Molim vas, nemojte mi tango igrati kao Žikino kolo“. I u valcer mi dodaju Žikino kolo, to je jače od nas – kaže Erbez pomirljivo.

Dragoljub Erbez uspeo je da nauči plesu mlado i staro u desetak gradova Srbije, u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini…Vozeći fiću iz Beograda, gde je živeo, stizao je na časove plesa u Palanku, Raču i Kragujevac i to sve za dan.

Za svoj radni vek ovaj baletski igrač učio je mnoge današnje balerine, neke od njih imaju internacionalnu karijeru. Sarađivao je sa Minjom Subotom na koreografijama za program “Gradovi Srbije”. Radio je u nekadašnjem kragujevačkom KUD “Abrašević”, u baletskoj školi u Novom sadu gde je predavao flamenko. U tadašnjem pozorištu “Joakim Vujić”, sada “Knjaževsko- srpskom teatru” bio je koreograf i igrač u predstavi “Put oko sveta” koja je doživela 120 izvođenja.

{jathumbnail off}