Krofne za dobrodošlicu po dvorištima Šumadije

Umesto žalopojki – krofne i osmeh. I to usred Šumadije. Zvuči čudno kad je već postalo dosadno slušati o našim selima, pustim i s još ponekom žilavom starinom koja odoleva životnim nedaćama.

U selu Vlakča, 25 kilometara udaljenom od Kragujevca, meštani radije govore o „Danima otvorenih dvorišta”, pominju prvog srpskog pilota iz Velikog rata Mihajla Petrovića, rođenog baš tu, koji je stradao 7. marta 1913, noseći u džepu pilotsku dozvolu broj 1 u Srbiji, a 957 u svetu.

U Maloj Vrbici jedan od petorice braće Čolović – Milisav, bio je šampion u streljaštvu između dva svetska rata. A njihovo imanje dokaz je da smo imali i nekada prave hacijende i da složna familija to može da sačuva ne deleći se.

Iz susednih Stragara potekao je prvi srpski učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara 1912. sprinter Dušan Milošević, u čiju čast se tradicionalno održava sportski memorijalni turnir. Podsetimo se: fudbaler BSK-a i trkač, kasnije je napustio sport i otvorio fabriku azbesta.

Što je najlepše, gost može u svako od tih dvorišta da uđe kao što smo i mi u domaćinstvo Dragoljuba Švabića u Vlakči od koga je potekla ideja o manifestaciji „Dani otvorenih dvorišta” 2007. godine, kada se deset porodica prijavilo za takmičenje. Akcija se u međuvremenu proširila s kragujevačkog atara na centralnu Srbiju, pa je ove godine 220 okućnica stavljeno na spisak za ocenjivanje, saznajemo od Snežane Milisavljević, direktora Turističke organizacije Kragujevca. Konkretnije, to je područje kome pripadaju Batočina, Lapovo, Topola, Knić, Rekovac, Rača i Despotovac. A komisija ocenjuje i nagrađuje „Najlepše dvorište”, „Najlepše etno-dvorište”, „Najlepše park dvorište” i „Najlepši detalj”.

Svake godine novi takmičari

Cilj je, zapravo, bio da se dvorišta očiste i prestanu da budu deponije smeća, da se pokaže autentično rastinje i zelenilo kraja, podigne kultura stanovanja. A ako bi se neko od meštana „odmetnuo” u seoski turizam – još i bolje, pojašnjava Milisavljević. Norveška ambasada u Beogradu, saznajemo, uvek je voljna da podrži i plati sva savetovanja meštana i skupove za podučavanje koji se tim povodom organizuju. U svakom slučaju, gosti mogu da se najave ili samo dođu, sela Šumadije otvorila su dvorišta posetiocima željnim domaćinske atmosfere, domaće hrane i pića a razonode ima, kao što je to bilo i na vašaru za Svetog Iliju u Stragarima, na kome su se mirisi gurmanluka i mesa s ražnja lepili za nos svih prisutnih.

Vlakča ne odustaje od „svog” takmičenja pa se od 430 domaćinstava njih 40 i ove godine prijavilo, dodaje Dragoljub Švabić, s tim što valja imati u vidu da su učesnici iz prethodnih godina eliminisani iz daljeg takmičenja. Poplava žitelji Vlakče ne žele da se sećaju, ali će se pohvaliti da žive u pravom šumadijskom selu, na prosečnoj nadmorskoj visini od 250 metara, kojem pripada poznata banja Voljavča i lovište „Srebrnica”. Ribolov je moguć na rekama Jasenici i Srebrnici, koje tuda protiču, a priroda omogućava biciklizam, paraglajding, sakupljanje lekovitog bilja i pečuraka.

Od Slavice Jovanović, po plati računopolagaču u Informativnom centru Kragujevca, a po znanju pravom turističkom vodiču za Šumadiju, koju smo mogli sve da pitamo, saznajemo i još jednu zanimljivost: da je u dvorištu seoske crkve u Vlakču postavljena spomen-ploča s imenima svih stradalih meštana iz okoline tokom Drugog svetskog rata, pa su tako još odavno tu pomireni i četnici i partizani.

Šetajući dalje, stižemo i u dvorište Slađane Ješić, koje je ovogodišnji pobednik u jednoj od četiri kategorije ove manifestacije na području Kragujevca, ali i regiona.Najsimpatičniji deo u njemu je klupa za ljuljanje koju je montirao njen suprug da bi mogla se odmori po povratku iz doma zdravlja u Stragarima gde radi kao medicinska sestra. A muž Milan, kad je već ostao bez posla, ne sedi zaludan: zavrnuo je rukave i pravi sokove od voća, sređuje kuću i dvorište koji su 25 godina bili zapušteni. Sin i ćerka studenti odmaraju se u prelepom ambijentu, u kome su i tri preslatka psa našla svoje mesto.

Mladenci u mlinu

Makadamom se stiže i na brdo, do domaćinstva Dragoša Pavlovića u Vlakči, koga najradije pohode lovci. Sin Marko zaposlen je u Centralnom lovačkom udruženju Srbije, a na nišanu onih što pohode šume trenutno su srndaći i divlje svinje, „voljno” su zečevi i prepelice. Interesantno je da su na prostoru između puteva za Topolu i Gornji Milanovac do svih sela dobro razgranati putevi, asfaltni ili makadamski, kao paukova mreža, tako da niko ne može da zaluta. Samo zavisi na koju stranu krene – izaći će ili na Topolu ili na Milanovac.

Miroslav Cicić u susednim Stragarima, petoj kragujevačkoj opštini kako neki vole da kažu, može da se pohvali vodenicom, jedinom na rečici Srebrnici, koja je sačuvana od 68 sagrađenih još u doba kneza Miloša. Domaćini će posetioce uvek poslužiti vrućom projom i pogačom od žita samlevenog u njoj. Posebnu atrakciju predstavlja mogućnost da mladi bračni parovi provedu prvu bračnu noć u vodenici, pa ko se ne plaši... Bilo ih je, uzvraća nam Cicović na pitanje.

U neposrednoj blizini Stragara, varošice u kojoj živi oko hiljadu ljudi, „rasporedili” su se vredni kulturnoistorijski spomenici i manastiri Voljavča i Blagoveštenje iz 15. veka, manastir Petkovica nastao najverovatnije krajem 13. veka i ostaci srednjovekovnog grada Srebrnice. U centru sela nalazi se spomenik Karađorđevom barjaktaru Tanasku Rajiću, a tu se održava i manifestacija „Dani šljive”.

Domaćinstvo Milomira Cicića specijalizovano je za boravak porodica s decom i lovaca. Gosti mogu da uživaju u mini-starinarnici, opremljenoj nameštajem, oruđem i oružjem iz proteklih vekova, kao i u dvorištu s bazenom, ali i autentičnim pećnicama za pripremu hrane. A teško da će bilo ko otići a da ne proba kolenicu u kupusu na Milomirov način, koja se kuva šest sati „istiha” i kolače domaćice Gordane.

Mihajlo Ćurčić, među nama kolegama upamćen kao glavni urednik „Dvestadvojke” u Radio Beogradu, otišao je najdalje. Ne mislimo na to da je napustio Malu Vrbicu gde njegova porodica poseduje imanje „Kuća Čolovića” i zbog poslovnih obaveza se preselio i živi u Danskoj. Baveći se seoskim turizmom, posed u podnožju Ramaćkih visova pretvorio je u smeštaj sa pet zvezdica. U savremenu arhitekturu majstorski su uklopljeni i bazen s hidromasažerom za noćno kupanje, vinoteka, mini-teretana, ali i stari nameštaj i dvorište u kome se nalazi i stara kuća iz 1806. godine, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Kad upravnik imanja Ivan Ignjatijević počne da priča o petorici braće, najstarijoj i najuticajnijoj šumadijskoj familiji Čolović od početka 19. do polovine 20. veka, koja je iznedrila solunske borce, vrhunske intelektualce i profesore univerziteta, trgovce, šampiona u streljaštvu... A onda pokaže u tri kružna dvorišta i konak, vajat, mlekaru, kačaru i stare košnice – to potraje i može da se napiše čitav roman.

Čini se da sve što smo videli zvuči dobro kao recept ili putokaz. Kada mnoge put bude vodio u Šumadiju, da tamo ponovo žive i urede dvorište, možda primaju turiste, biće im dobro, kao i onima koji sada, tražeći mesto za odmor, biraju selo.

izvor: politika.rs