Mlada Kragujevčanka uspešna i u Bundestagu!

"To je bio moj prvi boravak u inostranstvu“, seća se ona. Tamo se doduše govori švajcarski dijalekat, ali ipak:

"Nakon posete mi je postalo jasno da želim da studiram nemački jezik“, kaze dvadesepetogodišnjakinja iz Kragujevca. U međuvremenu je na Univerzitetu u Kragujevcu i kao stipendista DAAD-a na Univerzitetu u Rostoku završila osnovne studije germanistike i master studije na Univerzitetu u Kragujevcu u oblasti interkulturnog učenja u nastavi nemačkog kao stranog jezika.

Trenutno koristi svoje znanje nemačkog jezika kako bi se bolje upoznala sa zbivanjima u nemačkom parlamentu-Bundestagu gde će do kraja jula obavljati praksu u okviru programa Međunarodne parlamentarne stipendije (IPS) u birou poslanika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Ditriha Monštata. 

Kako kaže, u okviru prakse u birou poslanika koji je član Odbora za zdravlje bavila se temama koje nisu njena stručna oblast. Ipak, to je ubrzo probudilo njeno interesovanje za politiku zdravstva u Nemačkoj kao i u Srbiji. Reforma zdravstvene nege, korupcija u zdravstvu i problemi babica u Nemačkoj su teme kojima se bavila.

"U okviru IPS-a sam saznala koliki značaj ima politika zdravstva za nemački socijalni sistem“, kaže ona.

Poseban utisak na nju je ostavilo zalaganje poslanika za bolju prevenciju u školama. Bojana između ostalog navodi i akcije, koje decu i mlade motivišu da se bave fizičkom aktivnošću u školama. Nju je to kao nekoga ko je do skoro bio predavač u školi posebno interesovalo.

"Mogu da zamislim da se u budućnosti i u Srbiji sprovode slični projekti“, rekla je Bojana.

Čime će se Bojana Veselinović u budućnosti baviti još uvek nije poznato (ostaje otvoreno).

"Mnogo toga me zanima i imam želju da istražujem, pa tako ne želim da se ograničim na jedno zanimanje ili oblast“, kaže ona, iako već ima ideju o tome u kom pravcu bi sve moglo da ide. Ona kaže da bi posle ovog programa želela da nastavi svoje obrazovanje u oblasti evropskih integracija. 

"Oduvek su me zanimali odnosi između Nemačke i Srbije i želim da jednog dana budem most (tj. u poziciji da spajam ljude obeju kultura) i na taj način unapredim i negujem kulturnopolitičke odnose", kaže Bojana. Kako navodi, u Nemačkoj je malo toga poznato o srpskoj kulturi.

"To bih svojim ličnim zalaganjem želela u budućnosti da promenim.“

Kada su evropske integracije u pitanju, Bojana je pričala i o svojim dosadašnjim iskustvima na internacionalnim projektima. Na primer projekat "Zaborav bi bio novi zločin“ koji su studenti Univerziteta u Kragujevcu sproveli zajedno sa studentima iz Nemačke u aprilu 2012. godine u Kragujevcu.

"Projekat se bavi kulturom sećanja na 21. oktobar 1941. godine kada su nakon napada partizana i četnika na nemačke vojnike izvršena masovna streljanja na teritoriji Kragujevca, u kojima je stradalo oko 2800 civila. Kultura sećanja je veoma važna“, smatra Bojana i dodaje da moramo poznavati sopstvenu prošlost, da bismo gradili bolju zajedničku budućnost. Smatra da je zajednička budućnost u Evropskoj uniji.

"U srpskom narodu je pre nekoliko godina vladalo veliko nepoverenje u stvarima koje se tiču pridruživanja Evropskoj uniji“, rekla je i dodala: "To je malo veze imalo sa EU, već sa političarima u zemlji u koje se nije imalo poverenja. Danas je to drugačije. Na putu smo da unapredimo i negujemo dobre odnose sa Nemačkom i drugim zemljama članicama Evropske unije“, kaže mlada germanistkinja.

Bivši premijer, dr Zoran Đinđić je prema Bojani uzor, kao neko ko se zalagao za proces demokratizacije u Srbiji i koji je imao jasnu viziju Srbije u Evropi.

Bojana Veselinović je proteklih meseci imala priliku da se bolje upozna s funkcionisanjem parlamenta u Nemačkoj, ali i da stvori jasnu sliku o Srbiji u Evropi. Stipendistikinja iz Srbije je veoma zahvalna na prilici koja joj je pružena da prati rad jednog poslanika, ali i da upozna mlade ljude različitih zanimanja koji dolaze iz 31 zemlje. Nada se da će se u budućnosti stvoriti prilika da pored prijateljstva koja je stekla, ostvari i zajedničku saradnju na nekim budućim projektima u zemlji i inostranstvu, naročito sa kolegama iz zemalja Zapadnog Balkana.