Predriblao i sebe i Kragujevac

Veroljubu Stevanoviću je kako nezvanično saznajemo ostalo malo vremena na funkciji gradonačelnika Kragujevca. Tek toliko da na današnjoj svečanoj sednici lokalnog parlamenta na Đurđevdan povodom Dana grada, zaslužnim pojedincima uruči priznanja. Ko će ga zameniti na vlasti? Ali, u ovom trenutku, daleko je važnije pitanje šta će biti sa Kragujevcem.

Do ivice političkog ponora u koji bi, kako saznajemo, mogao da padne ovog leta ili početkom jeseni, Stevanovića nije dovela ni opozicija, niti je na to u velikoj meri uticao loš izborni rezultat Ujedinjenih regiona Srbije. On je to učinio sam. Naviknut da dribla protivnike još iz vremena kad je držao sredinu terena Radničkog, gradonačelnik Kragujevca je, kako stvari stoje, „predriblao” samog sebe.

Zbog prirode vlasti koju je uspostavio i neprikosnoveno držao prethodnih deset godina, u opasnosti je sada ceo grad koji bi zajedno s njim mogao da završi u autu.

Tvrdoglavo insistirajući da se u profesionalni sport ulaže čak i onda kada je postalo jasno da para nema ni za osnovne komunalne delatnosti, Stevanović je Kragujevac doveo, praktično, do bankrota: budžet je na izdisaju, gradska preduzeća pred kolapsom, a fudbalski klub Radnički, jedan od klubova u koji je „upumpavan” novac, na korak od ispadanja iz lige.

Promovišući skupe trenere i igrače, Stevanović je punio tribine stadiona i sportskih hala, ali je istovremeno i prikupljao političke poene. No, krčag ide na vodu dok se na razbije.

Da košarkaški klub ne bi propao, trener Miroslav Nikolić morao je iz svog džepa da izvadi novac (zbog toga ga je policija zvala na informativni razgovor), a čuveni kragujevački vaterpolo drim-tim, sastavljen od nekolicine najboljih (i najskupljih) vedeta ovog sporta, opstaje još samo zahvaljujući inatu igrača koji bi da poraze beogradsku Crvenu zvezdu.

Stevanovićeva opsednutost glavnim gradom i njegova namera da Kragujevac, kroz ulaganja u profesionalni sport, suprotstavi deset puta većem (i bogatijem) Beogradu, postala je ideološka potka celokupne gradske vlasti koja je u borbi protiv „prestoničkog monopola” pronašla svrhu svog postojanja i političkog delovanja.

Na kraju, Stevanović je svojim sugrađanima ponudio „igre”, ali ih je ostavio bez „hleba”. Dok je grad „šminkao” tržnim centrima, pravo lice Kragujevca je bivalo sve „ružnije”. Bez posla je oko 22.000 radno sposobnih stanovnika, gotovo koliko i pre deset godina, a zaposlenima u javnom sektoru plate danas kasne, u proseku, dva meseca.

Iako su ga prijatelji upozoravali da nije dobro što vlada kao kakav despot, zbog čega ga je i opozicija kritikovala, on je tvrdoglavo odbijao svaku pomisao da u Kragujevcu uspostavi demokratski režim u kojem se tačno zna šta je čiji posao i ko je za šta odgovoran.

Umesto toga, pozivao se na kneza Miloša (Obrenovića), čiji je sistem vlasti u najvećoj meri i preuzeo. Političkim protivnicima nudio je dve mogućnosti: ili će uz nagradu i neko bolje mesto preći na njegovu stranu ili će omalovaženi u medijima pod kontrolom lokalne vlasti napustiti politiku.

Za denunciranje građana – „mrzitelja Kragujevca”, kako je nazivao sve koji drugačije misle – koristio je kohortu doušnika.

Posebno je bio „brižan” prema (malobrojnim) novinarima koji su mu postavljali neugodna pitanja. Znam gde se krećete i sa kim se srećete – tom čuvenom rečenicom s jedne davne konferencije za novinare Stevanović je sebi zauvek obezbedio visoko mesto među onim srpskim političarima koji su gajili posebnu „naklonost” prema medijskim poslenicima. Doduše, nikada nije odgovorio da li je doušnike plaćao iz budžeta ili iz svog džepa.

Za sve što je dobro najviše sam zaslužan ja, za sve što je loše, kriv sam samo ja – znao je da kaže. Ta autokratska samodovoljnost odvukla ga je u živo blato iz kojeg više nema izlaza.

Pošto je odbio dobronamerne sugestije da se ili promeni ili povuče iz politike, Stevanovića su počeli da napuštaju i najbliži saradnici. Pojedini članovi Gradskog veća već su „kovertirali” ostavke, a nezadovoljstvo vođenjem grada koji posrće pod teretom dugova, prenelo se nedavno i u skupštinske klupe. Naime, tokom poslednje sednice gradskog parlamenta, odbornici ugašenog G 17 plus odvojili su se od kolega iz Zajedno za Šumadiju i formirali svoju odborničku grupu .

Na taj način oni su ozvaničili kraj URS-a u Kragujevcu, a koliko su prilike za promenu vlasti sazrele, možda najbolje govori to što se u nazivu nove odborničke grupe nalazi ime prvog Stevanovićeg saradnika, zamenika gradonačelnika Kragujevca Nebojše Zdravkovića (Pokret za naš grad – dr Nebojša Zdravković).