Komunalni sektor u Kragujevcu pred kolapsom

Dok je lokalna vlast bila politički moćna i uspevala da puni budžet prodajom građevinskog zemljišta, i problemi u komunalnom sektoru su se lakše „peglali“. Ali otkako su investicije stale, a URS izgubio na izborima, problem viška radnika koji su zapošljavani uglavnom po partijskom ključu postao je teret koji bi u propast mogao da odvuče sva komunalna preduzeća u gradu, baš kao što se to desilo „Niskogradnji“.

Ovo je ključni zaključak sa nedavno održane vanredne sednice Socijalno-ekonomskog saveta, kojoj su, osim resornih članova Gradskog veća, prisustvovali direktori svih komunalnih preduzeća, predstavnici sindikata i gradonačelnik Veroljub Stevanović.

Predsednik navedenog savetodavnog tela Predrag Džajević kaže da je situacija izuzetno teška i naglašava da opstanak komunalnog sektora više ne zavisi od neke dugoročne strategije, već od poteza koji se moraju povući u nekoliko narednih nedelja.

– Dogovorili smo se da ne bude otpuštanja radnika, ali zato za višak zaposlenih, koji je evidentan, treba pripremiti ozbiljan socijalni program, kako bi se lakše odlučili da na dobrovoljnoj osnovi napuste preduzeća. Investicije treba svesti na minimum, jer para u budžetu nema, a menadžment mora da se okrene tržišnom poslovanju. U suprotnom, našim komunalnim preduzećima preti bankrot – upozorava Džajević, podsećajući na krah „Niskogradnje“, najstarijeg komunalnog preduzeća u gradu koje danas postoji samo „na papiru“.

U Kragujevcu postoji sedam komunalnih preduzeća, sa oko 1.800 zaposlenih. U svakom preduzeću je najmanje 20 odsto fiktivnih radnih mesta koja koštaju, a ne donose nikakav prihod.

– Svesni smo situacije, ali nije sindikat zapošljavao sve te ljude. Zato sada mora da se napravi ozbiljan socijalni program, jer komunalci nisu radnici drugog reda. Ako su kolege iz metalskog sektora, koji je dominantan u Kragujevcu, dobijali 300 evra po godini staža, smatramo da i zaposleni u komunalnom sektoru treba da dobiju bar toliko. Oni su svih ovih godina, kroz niže, netržišne cene komunalnih usluga, trpeli posledice politike održavanja socijalnog mira u gradu, a uredbom vlade iz 2004, u komunalnom sektoru je zabranjeno povećavanje plata, osim za troškove na malo. Kućni budžeti naših radnika su ispražnjeni, a plate kasne u proseku dva meseca. Ukoliko se u narednih mesec dana ne napravi plan konsolidacije, bićemo prinuđeni da organizujemo štrajkove – poručio je Branko Petrašinović, predsednik sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima šumadijskog regiona.

Najteža situacija je JKP „Gradska groblja“, gde plate kasne tri meseca. Jedino „Vodovod“ i „Tržnice“ redovno isplaćuju zarade, s tim da su u „Tržnicama“ plate smanjene. Na ivici likvidnosti su „Parking servis“, „Zelenilo“ i „Čistoća“. Osim prekobrojnih radnika, ova preduzeća imaju problem zbog ogromnih dugova, ali i velikih potraživanja koja, uglavnom, ne uspevaju da naplate.

– Naša potraživanja su veća od obaveza koje imamo, ali je problem to što su dugovi stvarni a potraživanja fikcija. Ako ne platimo dobavljačima, ostaćemo bez mašinskih delova i goriva, ako rate za kredit ne izmirimo na vreme, račun će nam biti blokiran, ali kako da od građana naplatimo 220 miliona dinara. Tu su još i preduzeća u restrukturisanju, koja nam duguju oko 160 miliona. Zato kažem da su naše obaveze realne, a potraživanja se samo vode kroz knjige, bez mogućnosti da budu naplaćena – objašnjava Dejan Raonić, direktor „Čistoće“, koji je odlukom gradske vlasti bio prinuđen da u preduzeće koje vodi, bez ikakve realne potrebe, primi čak 120 radnika propale „Niskogradnje“.

Dugovi ovdašnjih komunalnih preduzeća, po raznim osnovama, prevazilaze polovinu vrednosti njihove celokupne imovine, a ako bi poverioci, kao u slučaju „Niskogradnje“, posegnuli za prinudnom naplatom, radnici bi mogli da završe „na ulici“, bez ikakve socijalne zaštite. U tom slučaju, grad bi se suočio sa mnogobrojnim problemima, kao što je, na primer, odvoženje smeća koje više ne bi imao ko da pokupi.

Iz sedam u jedan

Zbog mogućnosti skore propasti celog komunalnog sektora, na Socijalno-ekonomskog savetu je inicirano formiranje jednog komunalnog preduzeća koje bi objedinilo poslovanje postojećih sedam. Pod istim krovom našle bi se samo osnovne komunalne funkcije, dok bi veliki deo delatnosti prešao u ruke privatnika. Tako bi se u javnom sačuvala zdrava radna mesta, a pospešio bi se razvoj privatnog sektora. Novo komunalno preduzeće imalo bi jedan nadzorni odbor, jednog direktora i jednog činovnika za javne nabavke, umesto postojećih sedam. U sindikatu kažu da je to prava racionalizacija i ušteda, ali je pitanje da li će tu ideju prihvatiti gradska vlast, pošto bi u tom slučaju nekim direktorima morala da se zahvali na saradnji.  

izvor: politika.rs; foto J.B