Da niko ne bude gladan: Crveni krst i tri kragujevačka doma pomažu sirotinji

U kontejnere širom Srbije godišnje se baci i do 250.000 tona hrane. U isto vreme 45.000 ljudi jedini obrok dobija u narodnim kuhinjama. Bar još 9.000 gladnih sanja da se nađe na narodnom kazanu.

Prvi i jedini u Srbiji, kragujevački Crveni krst, Gerontološki centar, Studentski dom i Centar za zbrinjavanje odraslih u Pčelicama, smislili su način da viškovi hrane koju spremaju, stignu do tanjira gladnih Šumadinaca. U pitanju je projekat “Prikupljanje i distribucije viškova hrane” koji je započeo u Kragujevcu. Ako se pokaže kao izvodljiv, primer će biti iskopiran i u drugim gradovima.

Zbog toga je na Kragujevčanima koji biju ovu tešku bitku velika odgovornost, priznaje Marica Patrnogić, zadužena za odnose sa javnošću u Crvenom krstu.

- Gerontološki centar, Studentski dom i dom za zbrinjavanje odraslih u Pčelicama daju nam viškove hrane koju spremaju. Institut za javno zdravlje Kragujevac kontroliše kvalitet namirnica. Centar za socijalni rad nam ukazuje na to kome je hrana potrebna, a mi u Crvenom krstu tu hranu distribuiramo – kaže Marica Patrnogić.

Viškovi hrane dele se petkom u dvorištu Crvenog krsta, a ako je ima više, i sredom na punktu u naselju Stanovo. Reč je o minimalno 100 obroka svakog petka. Na meniju je izbor od tri ponuđena jela. Starica koja sa kesom čeka svoj red kaže da zbog “papirologije” nije mogla da dobija hranu iz narodne kuhinje.

- Sirotinja sam, i vama je jasno, ali eto vidite ima veće sirotinje od mene. Oni su “upali” na narodnu kuhinju, ja nisam. Da mi nije ove dodatne hrane iz tih domova, zaboravila bih šta je valjano skuvan ručak, musaka, kupus, pasulj sa kobasicama – kaže ova žena stiskajući šakama malu belu kanticu u kesi.

Marica Patrnogić objašnjava da viškovi hrane koji se ovde dele ne smeju biti stariji od 48 sati. Ovi obroci namenjeni su prvenstveno onima koji su za sistem do sada bili “nevidljivi”.

- Oni koji rade u firmama u restrukturiranju “na papiru” imaju od čega da žive, u realnosti nemaju. Ljudi koji rade u propalim firmama zvanično imaju radno mesto i platu, realno nemaju. Vlasnici jednog hektara zemlje ne ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, ali neki od njih su stari i bolesni i nemaju od čega da žive. Ovi obroci su namnjeni njima, kojima “na papiru” ne možemo da pomognemo, a osećamo obavezu da moramo – objašnjava Marica Patrnogić.

Svoj obrok iz viškova “domske” hrane dobijaju i oni koji zbog starosti i bolesti ne mogu da dođu do punkta u centru grada, gde se hrana deli. Odmah se izdvaja 18 obroka, daju se grupi volontera i oni kreću na svoj put.

- Za sada volonteri nose obroke na 15-ak adresa u širem centru grada, mada je naša želja da možemo tu hranu da odnesemo i van grada, kaže Marica Patrnogić.

Šest dana nedeljno siromašne Kragujevčane hrani i narodna kuhinja. Oko 350 porodica dobija 700 obroka. Na kuhinji je sada 313 dece do 18 godina, a od toga 11 mališana su bebe. Među onima koji se hrane na narodnoj kuhinji je i 107 dece mlađe od sedam godina.

Maja prošle godine, diplomirani ekonomista, Milorad Petrović (64) iz Kragujevca, zaposlen u propaloj JKP “Niskogradnja”, postao je korisnik narodne kuhinje. Preminuo je mesec dana kasnije. Kako je bio zvanično zaposlen, on i nije imao pravo na narodni kazan. Karticu za uzimanje hrane pozajmljivao mu je prijatelj, bivši radnik Zastave!

Radnica “Niskogradnje”, majka dvoje dece, nedavno se obratila narodnoj kuhinji jer nema čime da hrani decu. Na pomoć Centra za socijalni rad ona nema prava jer je zvanično u radnom odnosu, mada platu ne prima.

Ljudi kao što su njih dvoje upravo su oni kojima sada parče hleba mogu da pruže bar u projektu “viškovi hrane”.

izvor: telegraf.rs

{jathumbnail off}