Kragujevac grca pred teretom dugova

Izlivanje Bresničkog potoka i sporadične poplave, zbog čega je proglašena vanredna situacija, daleko je manji problem od finansijskog cunamija koji preti gradu. Ali, kragujevačka vlast kao da ne želi da se suoči sa problemom viška radnika u javnom sektoru koji grca pod teretom dugova, zbog čega su sada u problemu i neke privatne firme koje obavljaju važne poslove za grad. Naprotiv, izveštaj o završnom računu grada za prošlu godinu prihvaćen je jednoglasno, uz ocenu da se iz 2013. izašlo sa suficitom od čak 106 miliona dinara. Ali, ako je to tačno, zašto lokalna uprava onda nije donela odluku da se „višak” novca prebaci na račune preduzeća čiji je osnivač Skupština grada i tako, bar na neko vreme, sanira teška situacija.

Jasno je da taj novac postoji samo „na papiru”, što je potvrdio i član Gradskog veća za finansije i ekonomsku politiku Petar Veselinović, koji je u izjavi za medije rekao da je reč o „knjigovodstvenoj vrednosti”.

Stvarnost u Kragujevcu je, međutim, sasvim drugačija. O tome najbolje govore kontejneri puni đubreta, koje radnici „Čistoće” ne žele da odnose jer već dva meseca nisu primili platu.

Da bi izbegao još teže posledice generalnog štrajka, direktor Dejan Raonić posegnuo je za možda najtežom merom, jedinom koja mu je preostala u situaciji kada druga gradska preduzeća nisu u stanju da izmire dugovanja prema „Čistoći”. On će, kako je rekao u izjavi za naš list, pokušati da se za isplatu zaostalih zarada zaduži kod neke banke.

– Videćemo da li će to biti izvodljivo, banke sve teže odobravaju kredite, ali to je jedina mera koja mi je preostala, budući da druga gradska preduzeća i ustanove ne mogu da izmire svoja dugovanja. Sve to govori da para u budžetu, jednostavno, nema – objašnjava direktor Raonić, koji dodaje da se zbog problema sa isplatom zarada kontejneri prazne „polovično”, jednom umesto dvaput nedeljno.

Problemi u javnom sektoru odrazili su se i na poslovanje nekih privatnih firmi kojima je gradska uprava poverila različite poslove.

U jednom od dva gradska prevoznika, „Vulović transportu”, radnici su pre nedelju dana započeli protest jednosatnom obustavom rada, zato što im poslodavac duguje tri plate. Vlasnik te firme Zoran Vulović potvrdio je ovu informaciju u razgovoru za naš list, ali je naveo da je do kašnjenja u isplati zarada došlo zato što lokalna uprava ovom preduzeću duguje oko 38 miliona dinara za prodate autobuske karte.

– Oko 24 miliona dinara je stari dug grada, a nije nam uplaćeno ni novih 14 miliona, koliko je trebalo da dobijemo do kraja maja. Da gradska uprava redovno izmiruje svoje obaveze, ne bih imao problem da radnicima, kojima dugujem oko 12 miliona dinara, isplatim taj novac – naglasio je naš sagovornik, navodeći da bi problem u javnom prevozu uskoro mogao biti i veći, budući da njegova firma pokriva 40 odsto gradskih i prigradskih linija.

Prema rečima Zorana Jovanovića, člana Gradskog veća zaduženog za komunalna pitanja, lokalna uprava duguje i drugom gradskom prevozniku, beogradskoj „Lasti”, s tim što je to preduzeće veće, pa lakše podnosi probleme, kako je objasnio u izjavi za TV Kragujevac.

Teška je situacija i u Javnom stambenom preduzeću „Kragujevac”, koje kontroliše sistem objedinjene naplate. Kao i sva druga gradska preduzeća, i ono kuburi sa viškom radnika, kaže direktor Ivan Ristić.

– Prvo je u preduzeće iz gradske uprave prešlo oko 60 higijeničara, a potom i 40 radnika iz propale „Niskogradnje”. Za njih posla, jednostavno, nema, a svima moram da obezbedim plate. U okolnostima kada imate toliko fiktivnih radnih mesta, koja koštaju a ne donose nikakvu zaradu, preduzeće je gotovo nemoguće voditi – objašnjava ovaj direktor u razgovoru za „Politiku”.

Situacija u „Niskogradnji” je odavno „vanredna”, kaže direktor ove firme Dejan Đelić, koji je u razgovoru za naš list otkrio da je bio „primoran” da preuzmu tu funkciju.

– Nisam želeo da budem direktor, jer mi je bilo jasno da preduzeće sa preostalih 15 radnika i dugovima od oko 265 miliona dinara ne može ništa da radi, pogotovo što smo ostali bez 90 odsto mašina koje su sada u vlasništvu „Čistoće”. Međutim, vrh gradske vlasti me je, praktično, primorao da se javim na konkurs, uz objašnjenje da preduzeće, iako samo formalno postoji, mora da ima direktora, a da niko drugi neće da preuzme tu funkciju. Prihvatio sam, pošto su mi obećali da će pomoći, ali je ta pomoć, bar za sada, izostala – kaže Đelić, objašnjavajući da će lokalna uprava, kao osnivač „Niskogradnje”, morati iz budžeta da izmiri dug svim poveriocima koji su tužili tu firmu, uključujući i radnike kojima se za plate duguje oko 35 miliona dinara, bez doprinosa.

„Niskogradnja” je, praktično, mrtva firma, a slično je i sa „Autosaobraćajem”, nekada najvećim šumadijskim prevoznikom. Koliko je gradska uprava, koja je osnivač „Niskogradnje”, a koja je u „Autosaobraćaju” imala četvrtinu vlasništva, tome kumovala, pitanje je na koje sada ne vredi tražiti odgovor. Isuviše je vremena izgubljeno, a suočavanje sa realnošću je izostalo, pre svega zato što su u javnom sektoru zapošljavani stranački kadrovi kojima je, izgleda, obećano da, ma šta se dešavalo, neće biti otpušteni. Sistemom spojenih sudova, problemi su, u međuvremenu, prešli i na privatni sektor, koji više nije u stanju da puni gradski budžet, iz kojeg se čak četvrtina novca izdvaja za plate onih koji su zapošljavani uglavnom po partijskom ključu. 

izvor: politika.rs