Da ništa nije nemoguće i da fakultet završavaju i uporni i pametni dokazuje Momir Marić, apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. U šezdesetoj godini tumači svoju odluku da pre trideset i kusur godina zapostavi učenje zarad bavljenja poslom sekretara mesne zajednice u rodnoj Dragobraći, prigradskom naselju Kragujevca. Zato danas, sede kose i samo koju godinu pred odlazak u penziju, noću bdi nad knjigom a danju radi.
- Za zaposlenje na radnom mestu na kojem sam proveo ceo vek u to vreme mi je bio potreban samo „stepen“ da budem pravnik. Onda me posao odvukao dalje od nauke. Ali zavetovao sam se ocu na samrti da ću kad-tad završiti studije, makar na fakultet odlazio poguren od starosti, oslonjen na štap. Zato sad učim, iako sam valjano stariji od mnogih profesora. Lane sam dao tri ispita. Na Međunarodno trgovinsko pravo i Privredno pravo izlazim za koji dan i onda mi ostaju još dva predmeta za junski rok. Daće bog, diplomiraću. Konačno, nada se Momir.
- Tokom dana sam u kancelariji i na terenu, jurcam u želji da od mog sela Dragobraća napravim grad, po podne se bavim poljoprivredom, onda malo dremnem, pa uveče zalegnem na knjigu. Tešim se tako što kažem da starim koliko moram, a podmlađujem se koliko mogu. U tome mi pomaže učenje pod stare dane.
- Ponavljam – ja ne žalim ni za čim, radio sam dobro, uskoro ću diplomu da uzmem i za koju godinu odoh u penziju. Iako mi sadašnji fakultet izgleda manje ozbiljan nego u „ono“ vreme, današnje generacije moraju da uče i brzo i mnogo. Našu posrnulu Srbiju mogu da podignu samo misleći i učeni mladi ljudi, slovenske kreativnosti, nemačke preciznosti i discipline. Inače nam nema spasa – zabrinuto konstatuje Momir Marić i dodaje:
- Nadam se da od juna više neću biti večiti student!
Foto: Kurir