Vreme vitezova ipak nije prošlo! Aleksandar Stevanović(17) iz Belice, sela na starom putu od Kragujevca ka Jagodini, najmlađi je oklopar u Evropi. Ovaj gimnazijalac u garaži svog oca kao od šale pravi replike ratničke opreme iz prošlih vekova i krajnje ozbiljno planira da u budućnosti i živi od ovog prastarog zanata.
Učestvuje na međunarodnim takmičenjima i sa svojim drugovima Mitrom Antićem i Nikolom Milojevićem osnovao je vitešku družinu „Crni medved“, s kojom uvežbavaju borbe.
U pravljenju oklopa postoje pravila, a najvažnije je prvo dobro proučiti istoriju doba iz kojeg je zaštita od čeličnog lima koja se pravi. Zatim treba nabaviti precizne nacrte i onda dane i noći provesti u radionici. Njegova specijalnost je 15. vek. Na međunarodnim takmičenjima procenjuju se ispeglanost lima, bogastvo ukrasnih detalja i zaštitna moć.
- Zbog kompleksnosti i težine svi izbegavaju da rade opremu iz 15. veka, a meni je zanimljiva zbog italijanskog uticaja. Oklopi se kuju na hladno. Dakle, nema grejanja, već se udarcima lim tanji do potrebne debljine i oblikuje prema telu i merama. To je pre svega težak fizički posao.
Oprema se sastoji od 12 delova, koji ukupno teže više od 30 kilograma. Ispod se nosi jakna sa slojevima kopresovane vune koja upija vibracije - kaže Aleksandar, koji je počeo da kuje pre tri godine, kada su njegovi ukućani očekivali da će tražiti noćni provod.
Umesto toga, zatražio je od oca da raščisti šupu i pretvori je u radionicu, iz koje se noćima čula lupnjava. Da je situacija postala ozbiljna shvatili su kada je izneo prvi grudnu ploču i potom na internetu nastavio da istražuje sve o toj tematici. Istorija mu je u školi već odavno jača strana.
- U to vreme, po oklopu se prepoznavao status u društvu. Osim bezbednosti, važno je bilo i ukrašavanje, pa su plemstvo i kraljevi imali optočene oklope plementim metalima i dragim kamenjem. Henri Osmi je imao oklop koji je pokrivao svaki milimetar tela, što takođe pokazuje njegovo mesto na hijerarhijskoj lestvici - objašnjava Aleksandar svoju pasiju.
Mentor ovog mladića, koji je još u detinjstvu gutao priče o plemićima i srednjovekovnim ratnicima, zove se Stevan Stevanović i arhitekta je iz Kruševca koji se takođe bavi okloparstvom. Svesrdnu pomoć ima i od Erika Dubea, Kanađanina koji nesebično deli svoje znanje sa mladima koji su zainteresovani za ovaj nekada veoma cenjeni zanat.
- Dobro urađen oklop dostiže cenu i do 12.000 evra i ta roba ima svoje pasionirane kupce u svetu. Nekada je kilogram metala vredeo koliko i kilogram zlata, pa se toliko i plaćao - zaključuje Aleksandar.
Foto: ALO!