Mnogi se sa žalom sećaju vremena kada se radilo od sedam do tri i dobro živelo. Sada se i sa više poslova teško obezbeđuje pristojan život. Zato kragujevački studenti sve češće kombinuju rad i studije, ne čekajući džeparac od roditelja, koji su uglavnom ostali bez posla.
U Kragujevcu je sve više studenata, koji ne traže novac od roditelja koji su ostali bez posla, već i uče i rade. Tamara Bojović diplomirala je na Medicinskom fakultetu pre mesec dana i već stažira kao lekar opšte prakse u Domu zdravlja u Kragujevcu. Ispunila su se sva njena očekivanja, kaže Tamara, pomaže ljudima i radi sa divnim kolegama.
"Volim rad sa ljudima, mnogo je bolesnih, dodaje Tamara, mi smo tu da im pomognemo i nadam se da
uspevamo u tome", dodaje ona.
A kada skine beli mantil Tamara odlazi na drugi posao, radi promocije u trgovinama u Kragujevcu. Trenutno predstavlja robu u osam objekata u najvećim trgovinskim lancima u gradu. Od tog posla izdržavala se i tokom studiranja.
Majka Vesna bez posla je ostala kada je Tamara bila tinejdžer, ali kažu nisu tražile pomoć, snalazile se, radile da bi imale za skroman život.
"Vikendom sam radila, preko nedelje sam išla na predavanja i učila. Nije to dobro plaćen posao i novac ne isplaćuju redovno, ali sam znala da na njega mogu da račinam. Apsolutno sam sve kupovala sama sebi, išla na letovanja, sve što sam mogla obezbedila", kaže ona.
Na pitanje zašto je prmocije nastavila da radi i kao lekar, stažista Tamara kaže da se posla ne stidi. Na stažu ne dobija platu, pa i tih šest meseci koliko traje mora od nečega da živi, i zato, dodaje, radi.
Sve je više mladih kao Tamara koji uče, rade, pomažu porodici. Starije generacije međutm, teško se mire sa činjenicom da je prošlo vreme kada se od jednog posla dobro živelo.
"Kod starijih generacija postoji žal za prošlošću, državni posao još uvek je privilegija i najpoželjniji", kaže profesorka sociologije Cvijeta Jovanović.
Međutim, i zaposleni u javnom sektoru strahuju za radno mesto zbog velikog broja nezaposlenih koji bi mogli da dođu na njihovo mesto.
"Ipak, evidento je da se poslovi obavljaju, samo je pitanje koliko je to prikazano u društvu, jer su to uglavnom poslovi na crno. Nemoguće je da ljudi žive od 20.000. Uglavnom se nešto radi", kaže Cvijeta Jovanović.
Inženjer koji je po podne moler, ekonomista koji pravi nameštaj, gimnazijalci koji mese kolače ili su kozmetičari, pedikiri. Pred kamere nisu želeli uglavnom zbog činjenice da poslovi od kojih izdržavaju porodice nisu prijavljeni već se nalaze u takozvanoj sivoj zoni ekonomije.
izvor: RTS
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
