Draži mu srpski „košmar“ nego „američki san“

- Najbolje što je moglo da mi se desi jeste da se zaposlim u nekoj dobroj firmi u Njujorku i tek za 30 godina da skupim pare za svoj svoj arhitektonski biro. A, ovde mogu to odmah! Promovišem koncept zelene, ekološke arhitekture. To je poseban način gradnje podzemenih, okruglih kuća. Od iskopane zemlje mašinom konstruisanom samo za tu namenu prave se kompresovane cigle, tako da je gradnja izuzetno jeftina, a kuća ne narušava okolinu - kaže Aleksa, koji je u Nju Džersiju i Firenci završio fakultet.

Aleksa bi uskoro trebalo da počne da gradi jednu takvu kuću na imanju svog dede Slobodana i bake Slavke, na čiju radost se, od šestoro unučadi, vratio posle blizu 20 godina.

- Na selu imam dosta prostora, mogu opušteno da eksperimentišem i bavim se umetnošću. Ne volim da provodim vreme u automobilu, a tamo u vožnji do posla ponekad provedete sate u vožnji. Toliko mi ne odgovara američki način života da sam odmah iz Firence, gde sam bio na master studijama, došao ovde. Nisam hteo ni po diplomu da odem. Nisam materijalista. Ja sam arhitekta, umetnik, a u Americi umetnošću možete da se bavite samo u slobodno vreme - kaže Aleksa.

Posle godinu dana, od kako je život u Nju Džersiju zamenio Kormanom, Aleksa kaže da se susreo i sa nedostacima sistema koji funkcioniše u Srbiji. Tvrdi da mu smeta spora birokratija, zbog koje još uvek nije preveo svoju diplomu.

- Čuo sam i da na konkursima ima nameštanja i korupcije. Ali naći ću način da od svoje umetnosti živim i da dođem do novca. Ako za pet-deset godina baš ne bude imalo nikakavog efekta, otići ću dalje. Ali, pre će to biti Firenca nego Amerika - dodaje Aleksa.

„Zelena“ kultura

- Projektovao sam i umetničko naselje. Reč je o kućama koje bi bile iznajmljivane umetnicima. Dakle, nije reč o prostoru za izlaganje, već o objektima u kojima nastaje umetnost. Našao sam i prostor u Kragujevcu, u Velikom parku na početku Šumarica. Videćemo ko je i koliko zainteresovan za samooodržive kulturne naseobine, koje takođe počivaju na principima zelene arhitekture - kaže Aleksa.

Porodica ostala, on se vratio!

Aleksini roditelji i sestre bliznakinje ostali su u Americi. Svi zajedno su otišli preko okeana 1997. godine, kada su dobili zelenu kartu na lutriji. On je tada imao devet godina. Njegov rođeni stric sa porodicom već se bio preselio u SAD, i još je tamo. Aleksa je jedini iz familije koji se vratio na imanje svog čukundede Živote i pradede Vidosava Đurića.

izvor: alo.rs

{jathumbnail off}