Nedavni vandalski čin, kada su oštećene figure lavova na Čehoslovačkom groblju u Spomen-parku Šumarice, ponovo je aktuelizovao problem sve učestalijih slučajeva skrnavljenja spomenika u ovom memorijalnom kompleksu.
Spomenici su poslednjih godina često na udaru vandala, nekad iz obesti, a najčešće za sitan ćar jer se uglavnom prodaju kao sekundarne sirovine. Adekvatne zaštite od ovakvih postupaka vandala, kako kažu u gradskoj upravi, zasad nema.
Prema rečima Slavice Đorđević, pomoćnice gradonačelnika Kragujevca zadužene za oblast zaštite kulturne baštine, bilo je raznih ideja i predloga, od uvođenja video-nadzora do zahteva za povećanje broja komunalnih policajaca koji bi “pokrivali” i Spomen-park u Šumaricama, ali za to nije bilo dovoljno novca niti odobrenja nadležnih.
Reč je, inače, o kompleksu koji se prostire na 372 hektara i ima oko tridesetak značajnih spomenika kulture za koje je potrebna posebna zaštita. Međutim, u praksi nije tako.
- Nemoguće je na svim mestima obezbediti zaštitu. Mi smo predlagali pojačan rad pojedinih službi, tražili odobrenje za zapošljavanje većeg broja komunalnih policajaca, ali to nije realizovano. Preostaje jedino apel na savest tih ljudi, da je reč o značajnim istorijskim spomenicima podignutim u znak sećanja i pijeteta prema žrtvama fašističkih zločina u ovom gradu - kaže Slavica Đorđević.
Po svemu sudeći, lopovi ne haju na takve apele, kradu čak i na mestima gde postoji čuvarska služba. Bronza, mesing, od kojih su napravljeni spomenici velike istorijske i umetničke vrednosti, prodaju se kao sekundarne sirovine. Ispred Muzeja “21. oktobar” netragom je nestao gorionik sa spomenika “Večni plamen slobode”. Iako u Muzeju postoji čuvarska služba, gorinik od mesinga, težak dvadesetak kilograma, lopovi su dva puta krali.
Umetničko delo kragujevačkog vajara Dragana Đorđevića, prvi put je ukradeno 11. decembra 2011. godine. Gorionik je ubrzo proneđen u žbunju, nedaleko odatle i vraćen na postament.
Na gotovo isti dan prošle godine ponovo je ukraden i verovatno je završio u nekoj topionici. Uprava muzeja na kraju je odlučila da napravi novi gorionik, ali od betona.
Materijalna vrednost autentičnog gorionika bila je više stotina hiljada dinara, istorijska vrednost i značaj neprocenjivi, a lopovi su, prema procenama sa sivog tržišta sekundarnih sirovina, zaradili tek petnaestak hiljada dinara.
Takva je sudbina zadesila i druge značajne spomenike, poput “Srne”, novosadskog umetnika Jovana Soldatovića, bista nestalih iz Aleje heroja u Velikom parku, biste Vuka Karadžića ukradene iz dvorišta Narodnog muzeja u centru grada...
BISTAMA NI TRAGA
Prema policijskim podacima, samo u proteklih nekoliko godina bilo je više od dvadeset slučajeva skrnavljenja spomenika. Procene su da je materijalna šteta oko dva miliona dinara.
Iz Velikog parka, odnosno Aleje heroja, nestalo je 18 bista narodnih heroja, koje nikada nisu pronađene, niti su spomenici obnovljeni.