Verko sastavlja listu tehnološkog viška?

Plan racionalizacije i konsolidacije javnog sektora, za koji su mnogi verovali da će ostati mrtvo slovo na papiru, pre svega zbog poslovične nespremnosti političkih partija da se na pravi način suoče sa krizom, ipak počinje da se ostvaruje. Usvojen je početkom juna, a nedavno formirana gradska komisija bi već do kraja septembra trebalo da završi rad i ponudi konkretna rešenja.

Ostaje da se vidi u kakvom će raspoloženju ishod dočekati sindikati, koji su svojevremeno, zbog najavljenog otpuštanja radnika, najavili da će se protiv plana boriti i štrajkom.

Inače, ovakva neuobičajena brzina uslovljena je, pre svega, nezavidnom situacijom u kojoj se nalaze gotovo sva javna i komunalna preduzeća. Njihovo poslovanje je već dugo opterećeno viškom radnika, ogromnim dugovima i slabom naplatom izvršenih usluga, koje Kragujevčani, pritisnuti besparicom, sve teže „servisiraju”.

Bez snage da samostalno reši ove probleme, „Niskogradnja” je već propala, a kako sličnu sudbinu ne bi doživela i preostala preduzeća, nešto brzo mora da se preduzme.

Zbog viška zaposlenih, koji su primani uglavnom po partijskim i rođačkim vezama, ugrožen je i rad gradske administracije, za koju je u okolnostima teške ekonomske krize, koja još uvek drma rovitu kragujevačku privredu, takođe, teško obezbediti plate.

Usled slabe naplate poreza i smanjenog priliva novca u gradsku kasu, nedavno je najavljen i rebalans budžeta za 2014, koji će u septembru biti umanjen za (rekordnih) 1,6 milijardi dinara (sa 8,5 na 6,9 milijardi).

Zato planom racionalizacije i konsolidacije javnog sektora, o kojem je „Politika” već pisala”, nije predviđeno samo ustupanje većeg broja komunalnih delatnosti privatnim firmama, već i sastavljanje spiska prekobrojnih, kojima će, uz raskid ugovora o radu, biti ponuđene i otpremnine.

Finansijska konsolidacija i smanjenje broja zaposlenih osnovne su smernice plana kojima će se rukovoditi pomenuta komisija.

– Nismo više u stanju da izdržavamo građevinsku operativu. Radnike u toj struci grad plaća svih 365 dana u godini, a oni samo povremeno imaju posao. Zato je tu oblast bolje poveriti privatnim firmama, koje ćemo angažovati po potrebi. To automatski znači i smanjenje broja zaposlenih. Prema mojoj proceni, u „Vodovodu” je, od ukupno 750 radnika višak 40 odsto, a za poslove kojima se bavi „Čistoća” dovoljno je 200 radnika, ne 400 koliko to preduzeće danas ima – kaže član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević, autor plana za racionalizaciju i konsolidaciju javnog sektora.

Na sličan način, kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora, trebalo bi da budu rešavani i nagomilani problemi u „Gradskim grobljima”. To komunalno preduzeće bi ubuduće trebalo da se bavi samo sahranjivanjem pokojnika i uređenjem grobnica, dok bi sve druge (sporedne) delatnosti, poput izrade spomenika i prodaje pogrebne opreme, preuzele privatne firme.

„Groblja” trenutno imaju 121 zaposlenog, a koliko će njih ostati bez posla velikim delom zavisi i od sredstava koje grad, u budžetu za 2015, bude opredelio na ime otpremnina.

– Partnerstvo javnog i privatnog sektora podrazumeva osnivanje zajedničkih privrednih društava koja će preuzeti neke komunalne delatnosti, a sasvim sigurno i određen broj radnika iz sadašnjih gradskih firmi. Cilj nam je da buduća preduzeća posluju profitabilno, a za sve radnike za koje ne bude bilo mesta u novim preduzećima, obezbedićemo adekvatne otpremnine – poručuje Vasiljević, navodeći da partnerstvo javnog i privatnog sektora istovremeno donosi i uštede i investicije koje će doprineti da građani dobiju kudikamo kvalitetnije usluge.

Što se tiče gradske administracije, bez posla bi, ukoliko bi se grad rukovodio evropskim standardima (dva činovnika na hiljadu stanovnika), trebalo da ostane polovina od ukupno 759 zaposlenih. Pre dvadesetak godina, u administrativnom aparatu je bilo angažovano oko 360 činovnika, taman koliko je potrebno gradu veličine Kragujevca, sa oko 180.000 stanovnika. Taj broj je poslednje dve decenije neznatno oscilirao.

U komisiji koja ima zadatak da predoči rešenja, glas sindikata mora da se čuje, u protivnom ćemo tražiti podršku građana, korisnika naših usluga, da nas podrže, ako bude trebalo i u protestima, kaže Branko Petrašinović, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnoj privredi.

– Nema naših predstavnika u komisiji, iako smo to tražili još pre dvadeset dana. Nadamo se pozitivnom odgovoru, jer mislim da glas sindikata mora da se čuje na vreme, dok se sastavljaju spiskovi tehnoloških viškova. Osnovne komunalne delatnosti grad mora da zadrži , a otpremnine za prekobrojne ne smeju biti manje od 300 evra po godini staža. Toliko su dobile naše kolege iz metalskog sektora. Zašto bi komunalci, koji su kroz niže cene usluga godinama čuvali socijalni mir u ovom gradu, bili radnici drugog reda – pita se Petrašinović, upozoravajući sugrađane da će sa ulaskom privatnog u komunalni sektor, cene nekih usluga sasvim sigurno biti veće nego što su danas.

Ukoliko gradska komisija završi svoj posao u roku, situacija će već do kraja sledećeg meseca biti jasnija: koje delatnosti prelaze u ruke privatnika, koliko radnika ostaje u gradskim preduzećima, koliko u administraciji, ko će dobiti otkaz. Realizacija plana mogla bi da počne naredne godine, sa novim budžetom, a kako će na ove promene i „rezove” reagovati zaposleni u javnom sektoru i sindikati, ostaje da se vidi.

Armija zaposlenih, koliki su viškovi

U celokupnom javnom sektoru grada zaposleno je oko 4.500 radnika, a nešto manje od 1.700 angažovano je u komunalnoj privredi. U „Vodovodu”, najmnogoljudnijem preduzeću, radi 750 radnika, u „Čistoći” – 398, „Tržnicama – 178, „Parking servisu” – 140, „Grobljima” – 121, „Zelenilu” – 70. 

Italijanski „Gemos” zainteresovan za ketering

Gradsko veće je već počelo da sprovodi plan racionalizacije i konsolidacije javnog sektora, pa je tako na prošloj sednici doneta odluka da se ugostiteljska delatnost „Šumadija sajma”, kao i priprema hrane za mališane u vrtićima, čime se do sada bavila Ustanova za decu „Nada Naumović”, prepuste nekoj privatnoj firmi.

Italijanski „Gemos”, koji se bavi keteringom, a čiji godišnji promet iznosi oko 40 miliona evra, već je pokazao interesovanje da i u Kragujevcu obavlja ovu delatnost. Ipak, ovo preduzeće će, kao i svako drugo, morati da se javi na konkurs.

Ukoliko ove delatnosti zaista preuzme neka privatna firma, pitanje je da li će ona hteti da zaposli oko 80 radnika „Šumadija sajma” i ustanove „Nada Naumović”, koji sada rade na ovim poslovima.

izvor: politika.rs