Svaki deseti od 21.882 nezaposlenih u Kragujevcu je sa završenim fakultetom, a na posao čekaju i 16 magistara i tri doktora nauka.
Kako kaže načelnica odeljenja za posredovanje u zapošljavanju Vesna Milovanović, u celom Šumadijskom okrugu bez posla je 2.479 ljudi koji su završili fakultete.
- Na evidenciji je više od 167 mašinskih inženjera, 522 ekonomista, 278 pravnika. Na posao čeka i veliki broj nastavnog kadra. Profesora razredne nastave je 71, a ima i 49 profesora srpskog jezika i književnosti. Veliki je broj i doktora medicine - 202 - kaže Milovanovićeva.
Ona podseća i da se lakše zapošljavaju mlađi od 30 godina koji poseduju dodatna znanja i veštine, poznavanje stranih jezika i rad na računarskim programima.
- Naša služba traži posao za ljude prema njihovim kvalifikacijama, ali nemamo podatke koliko ih se odlučilo da prihvati poslovne ponude u drugom zanimanju koje nije vezano za njihovu struku. Znamo i to da se mali broj visokoobrazovanih tokom protekle dve godine javio da radi na javnim radovima za platu od oko 24.000 dinara. Bilo ih je svega petnaestak - kaže Vesna Milovanović.
Miloš Simić, koji je završio Medicinski fakultet 2007. godine, deo je armije nezaposlenih. Imao je stručnu praksu u ambulanti, položio državni ispit. Niko ga nikada nije pozvao da radi i zato godinama - vozi taksi.
- Ja sam doktor. Ali vozim taksi. Svojim znanjem pomažem kolegama, prijateljima, ljudima koji nemaju knjižicu. Dam im poneki savet. Niko me nije zaposlio, a učim i dalje. Čitam, pratim nove tendencije u medicini i preko interneta. Zarađujem oko 20.000 mesečno. Da mi nije majke i oca, ne bih preživeo. Hoću da se oženim, da imam decu, porodicu, ali se ne usuđujem jer nemam posao. Nudili su mi da idem u inostranstvo, ali nisam hteo. I nisam jedini. Imam kolege koji voze taksi, a profesori su ili inženjeri - priča Simić.
Tvrdi da mu je uvek kada je konkurisao za posao bila potrebna neka partijska knjižica ili bliska rodbinska veza, koje nije imao. Ima taksi i lekarsku diplomu u gepeku.
Radoš T. ima 35 godina i jedan je od trojice pravnika koji rade u rudniku.
- Neću da se slikam, jer porodica ne zna gde i šta radim. Donosim oko 70.000 mesečno. Kopam rudu na par stotina metara ispod zemlje, putujem do posla i nazad svakog dana 100 kilometara. Nije me sramota posla, nego neću da mi otac i majka brinu i kukaju zbog čega su me školovali - kaže ovaj Kragujevčanin.
Dragan M. je pilot, završio je Vojnu akademiju i plus Filozofski fakultet. Radio je u vojsci, a onda ostao bez posla. Na tržištu rada već 15 godina nikom nije zatrebao.
- Uzalud sam čekao bilo kakav posao. Nekada sam vozio mlazni avion, a sada razvozim pljeskavice kod privatnika koji ima roštiljsku radnju. Nikome nisam potreban. Nadam se da ću da dočekam da za par godina odem u penziju i da se odmorim. Ovako, ne znam zbog čega sam učio i kome je bio potreban čovek u kojeg je država uložila, koliko znam, više od milion maraka da ga školuje za pilota.
Diplomci bez posla:
Lekar 202
Ekonomista 552
Pravnik 278
Stomatolog 31
Magistar farmacije 24
Učitelj 71
Profesor srpskog 49
Profesor engleskog 50
Profesor španskog 20
Preofesor fizičke kulture 75
Menadžer 106
Biolog 54
Ekolog 39
Demograf 45
Izvor: Blic