Pravo čudo je da su radijatori Kragujevčana uopšte topli, budući da „Energetika” potražuje 4,5 milijarde, a duguje čak devet milijardi dinara.
Novi način obračuna toplotne energije, po utrošku, a ne kubiku prostora, koji je „Energetika“ nedavno promovisala kroz probne račune, otvorio je mnoga pitanja u vezi sa ovim preduzećem.
Ko, zapravo, upravlja „Energetikom“, preduzećem u restrukturiranju koje je pod ingerencijom države, a radi isključivo za potrebe grada. Kako uspeva da funkcioniše kada potražuje 4,5 milijarde, a duguje čak devet milijardi dinara. S kojim parama kupuje ugalj i mazut i kako to da radnici, u ovakvim okolnostima, imaju visoke zarade. Šta će, zapravo, biti sa preduzećem kada, krajem juna, istekne rok za restrukturiranje.
Kada se sva ova pitanja stave na papir, pravo je čudo da su radijatori 20.500 Kragujevčana, koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja, uopšte topli. Još je, međutim, čudnije da se direktor Nikola Petrović još nije oglasio. Čak ni kada je trebalo svojim sugrađanima da objasni kako će ubuduće plaćati račune. Umesto direktora, na pitanja odgovara nedavno postavljeni portparol preduzeća Miloš Anđelković.
"Naša potraživanja su oko 4,5 milijarde, a dugovi su, uglavnom, nasleđeni iz ranijih godina. Ukupno dugujemo oko devet milijardi dinara, a najveći poverioci su EPS i „Srbijagas”. Uz to, prošle godine smo napravili gubitak od oko dve milijarde dinara, najviše zbog netržišne cene, loše naplate i viška zaposlenih. Ništa ne krijemo i sve podatke smo uneli u ličnu kartu preduzeća. Inače, redovno izmirujemo obaveze prema radnicima", kaže Anđelković.
Prema njegovim rečima, „Energetika“ ima 517 zaposlenih, a prosečna plata se menja u odnosu na doba godine. Zimi, kada toplana radi punom parom, zaposleni primaju u proseku oko 60.000 dinara, zbog noćnog rada i dežurstava, a kada nije grejna sezona, plata je za petnaestak hiljada niža.
Inače, „Energetika“ je, kao i sve druge firme iz javnog sektora, prava meka za zapošljavanje partijskih kadrova. Tako je direktor Petrović kadar kragujevačkog SPS-a, a portparol preduzeća Anđelković ujedno je i portparol URS-a u ovom gradu. Lokalne partije na vlasti uvek su kadrovale ovim preduzećem, tako je i danas, iako gradonačelnik Veroljub Stevanović tvrdi da je „Energetika“ isključivo u nadležnosti republičke vlade.
"Imamo svoje predstavnike u upravi, ali to je samo zbog toga što „Energetika“ ima monopol na isporuku toplotne energije. Mi moramo da sarađujemo sa njima", objasnio je Stevanović, naglašavajući da, i pored toga, ovim preduzećem upravlja država.
Prema njegovim rečima, grad je spreman da preuzme „Energetiku“, ali samo kao komunalno preduzeće oslobođeno svih dugova. Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi, kada postoje signali da bi sva komunalna preduzeća delimično ili u potpunosti trebalo privatizovati. Sa kragujevačkom „Energetikom“ to pitanje postaje složenije, imajući u vidu da su državna javna preduzeća, poput EPS-a i „Srbijagasa“, najveći poverioci.
Kada krajem juna istekne rok za restrukturiranje, neke od ovih nedoumica svakako će morati da budu rešene, budući da je najveći broj kragujevačkih domaćinstava priključen na centralno grejanje.
Pre dolaska „Fijata“, „Energetika“ je toplotnom energijom snabdevala celu „Zastavu“. Prema tom gigantu bilo je usmereno čak 80 odsto kapaciteta, a kako su „Zastavine“ firme jedna za drugom propadale, tako se uvećavao i dug prema gradskoj toplani, koja danas ugalj i mazut nabavlja uz pomoć lokalne samouprave. S druge strane, rasli su i dugovi „Energetike“, budući da je ovo preduzeće, kao i ostala u restrukturiranju, bilo oslobođeno gotovo svih obaveza prema dobavljačima. Tako gradska toplana danas samo za struju duguje 3,5 milijardi dinara.
izvor: Politika