Kragujevac: Da li su naše sudije zaista samostalne ili njihove odluke zavise od nekog?

U izjavi koju je 7. marta ove godine dala za naš list, predsednica Društva sudija Dragana Boljević kaže da je „tokom cele prošle godine vršen nezakonit pritisak na jedno sudsko veće u Apelacionom sudu u Kragujevcu da izmeni odluku koja je, navodno, odstupala od dotadašnje prakse”. „Taj pritisak se”, dodaje sagovornica „Politike”, „ogledao u tome da su godišnjim rasporedom za ovu godinu svi članovi veća bili razmešteni u tri različita veća, a protiv predsednika tog veća je podneta disciplinska prijava zato što nije hteo da odstupi od svoje odluke”.

Reč je o Drugom sudskom veću, kojem je predsedavao sudija Obren Jezdić. Februara prošle godine ovom veću dodeljen je predmet iz oblasti radnog prava, po žalbi jednog policajca koji je tužio državu tražeći da mu se nadoknade neisplaćene prinadležnosti. Jednostavnu parnicu, potkrepljenu činjenicama i dokazima veštaka ekonomske struke, Drugo sudsko veće je rešilo brzo, za svega mesec dana. U korist policajca.

Na iznenađenje Jezdića, Odeljenje sudske prakse „zaustavlja” presudu, ali kako veće kojem je predsedavao ne odstupa od svoje odluke, predmet prvo u aprilu dospeva na Građansko odeljenje, a potom u junu povodom ovog slučaja zasedaju i sve sudije Apelacionog suda u Kragujevcu. Posle burne sednice svih sudija, koja je podelila kolege, tesna većina donosi zaključak da presuda nije u skladu s dotadašnjom sudskom praksom.

Jezdić, međutim, ne popušta i ostaje pri svom mišljenju. Smatra da je presuda u skladu zakonom i da je „čista”. I ne želi ponovo da sudi, u čemu su ga podržale koleginice iz veća.

– Sudija sam 37 godina. Prošao sam sve instance i neka mi sada neko kaže šta je bio moj motiv da pred odlazak u penziju u jednom posve običnom sporu kršim zakon, sudsku praksu, i tako dovedem u pitanje karijeru na kojoj nema nijedne mrlje. Druge su stvari u pitanju, o kojima sada ne mogu da govorim, ali ako budem predmet disciplinskog postupka boriću se do kraja za svoju i čast srpskog pravosuđa u koje verujem – izjavio je za naš list sudija Jezdić, koji je odlukom predsednice suda „ražalovan” i više ne predsedava nijednom veću.

Posle mnogobrojnih peripetija, podgrevanih sujetom kolega i ličnim animozitetom, „Jezdićev predmet” krajem prošle godine dospeva „u ruke” drugom veću. Iako gotovo istovetna, takođe u korist policajca, presuda tog veća ne podleže nikakvim „sankcijama”.

A da sve bude još čudnije, presuda raspuštenog Drugog sudskog veća nije poništena i ostaje u spisima predmeta, zajedno s „novom” presudom koja je, za razliku od Jezdićeve, prosleđena zainteresovanom stranama.

– Reč je o pravnom nasilju, budući da se jedna pravosnažna presuda može pobijati samo vanrednim pravnim lekom, na višoj instanci, u ovom slučaju na Kasacionom sudu. Žalbeni sud, kakav je Apelacioni, ne može dva puta odlučivati o istom predmetu, što znači da je Jezdićeva presuda morala biti prosleđena – smatra zastupnik ovog sudije, advokat Duško Pačariz, koji tvrdi da „ovakav slučaj nije zabeležen u praksi srpskog, niti bilo kog drugog civilizovanog prava”.

Da se tako nešto dešava po prvi put, mišljenja je i predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović, s tim što je „po prvi put” za nju to što se jedan sudija oglušio o mišljenje kolega, o stav Odeljenja sudske prakse i zaključka sednice svih sudija.

Naglašavajući da u predmetu ne postoje dve presude, već da je validna samo ona koja je prosleđena strankama u sporu, predsednica Damjanović dodaje i da je bila iznenađena kvalifikacijama Društva sudija, tim pre što je i sama članica tog esnafskog udruženja, koje joj se, kako kaže, nije obratilo sa željom da proveri sve činjenice.

– Nema govora da je vršen bilo kakav pritisak na kolegu Jezdića da donese presudu koja nije u skladu sa zakonom. Samostalnost sudije je zagarantovana, ali ta samostalnost ne sme da bude sama sebi cilj. Sud je kolektiv i zato svaki predmet prolazi kroz Odeljenje sudske prakse. Tačno je da sudski poslovnik ne kaže da je sudija obavezan da postupi u skladu sa zaključkom sednice svih sudija, ali svaki sudija je dužan da ostvari kvalitetnu komunikaciju s kolegama. Mi zajedno kreiramo praksu, jer građani moraju da imaju jednaku zaštitu u jednakim pravnim situacijama. To sudija Jezdić očito nije imao u vidu, a njegovo ponašanje ocenila sam kao kršenje etičkog kodeksa, s obzirom na to da je došlo do poremećaja u radu suda. Pre njega, u ovom sudu su mnoge kolege, po istim predmetima, donele presude sa drugačijim pravnim shvatanjem. U ovom slučaju je, dakle, reč o nepoštovanju procedure, a ne o nezakonitom pritisku na jedno sudsko veće, kako to tvrdi Društvo sudija – izjavila je Damjanovićeva za „Politiku”, napominjući da nije imala uvid u drugu presudu, koja se, prema našim saznanjima, gotovo ne razlikuje od presude sudije Jezdića.

Ovaj slučaj, po svemu sudeći, otvara mnoga pravnička pitanja, pa i ono iz naslova: ko u Srbiji sudi – sud ili sudija? Presuda sudije Jezdića nije „izašla” iz Apelacionog suda u Kragujevcu, ali „slučaj” svakako jeste, budući da će o disciplinskoj prijavi protiv njega odlučivati Visoki savet sudstva. Ako bude ocenjeno da je prekršio proceduru, kazna bi mogla da bude i razrešenje sa sudijske funkcije.

Izvor: Politika