Kragujevac sutra brani Prihvatilište za decu!

Rečenica “Ako nemate novca, imate li srca?” kao požar se danas društvenim mrežama prenela iz Kragujevca. Čitav region pozvan je da stane u zaštitu Prihvatilišta za decu koje bi za koji dan moglo da bude zatvoreno!!!

Zbog izmena Zakona o budžetskom sistemu, kojim se predviđa smanjenje broja zaposlenih u državnim institucijama, kragujevačko Prihvatilište neće moći da primi svu decu koja ovde stižu oteta od roditeljskih pesnica, nemara, kriminala. Ista sudbina preti Sigurnoj ženskoj kući i dva dnevna centra za ugroženu decu iz kojih treba da ode polovina zaposlenih- stručnjaka, vaspitača, kuvara, čuvara.

Kragujevčani su pozvani da sutra u podne, na trgu Kod krsta, opomenu nadležne da stave prst na čelo jer bi danas mogli da uštede na deci, ali će već sutra tako ušteđen novac dati za zatvore i prihvatilišta za beskućnike.

Telegraf se u kragujevačkom prihvatilištu susreo sa neizrecivom tugom – kada dete od 14 godina kaže “mene niko neće”. Na istom mestu živi i nada u rad stručnjaka – dečak koji je posle Prihvatilišta smešten kod hranitelja prešao je više od 30 kilometara da bi se vratio u Prihvatilište.

- Dok je bio u Prihvatlištu bunio se što mora da jede boraniju, svakoga dana da ide u školu, bar dva puta dnevno da pere zube. Kada se vratio reče da pristaje na sve, i na boraniju, samo da ostane. Rečeno mu je da ne može, da je on jedno predivno dobro dete i da ustanova nije mesto gde dete treba da odraste. Prihvatio je, jer je verovao ljudima koji su mu to rekli. Vratio se hraniteljima i obećao da će sebi dati vremena da se prilagodi – kaže sagovornik Telegrafa dobro upoznat sa slučajem.

U Prihvatilištu odbijaju da govore o slučajevima ponaosob zbog privatnosti dece. Ne spore da im se deca vraćaju. Ne spore ni da to užasno boli čak i iskusne stručnjake. Sociolog Žaklina Ilić, šef Prihvatilišta, kaže da je za šest godina postojanja kroz ustanovu prošlo oko 200 dece. Mnogi su tražili da im bude majka.

- Stižu nam deca zatečena u skitnji, prosjačenju, deca koja iza sebe imaju krivična dela krađa i tuča. Kod nas provode od mesec dana do tri meseca. Nas žene deca oslovljavaju sa “tetka”, muške kolege imenom. Za sve nas deca se jako vezuju. Onda pred odlazak priđu mi i pitaju “tetka, možeš li ti da me usvojiš”, priča “prva tetka” prihvatilišta.

Na pitanje koliko joj se to puta desilo i kako se tada oseća, ova žena postaje tiha. Šapuće “mnogo puta”, spuštajući pogled na pod. Kaže da pred sociologe i psihologe, vaspitače, stižu deca čija je duša već teško povređena.

- Oni u svom životu znaju samo za “nisi dobar jer skitaš”, “loš si jer kradeš”. Mi im prvi put pokažemo da imaju svoje prednosti, nešto rade dobro. Mi krećemo ne od negativnog nego od dobrog u njima. Ni jedno dete nije loše, kaže Žaklina Ilić.

U Prihvatilištu neka deca prvi put spoznaju da imaju prava da budu ljuta i tužna. Tu prvi put shvate da ima odraslih koji obećaju čokoladu od 300 grama i zaista je daju. Neka deca ovde prvi put osete da su poštovana bića kojima se kaže “to ne može”, a onda im se jasno i ako treba više puta, objasni zašto ne može. Prihvatilište je mesto gde deca bez šanse dobijaju šansu.

Mnogo Kragujevčana je emocionalno vezano za “svoje” prihvatilište i svu “svoju” decu kojoj daruju hranu, odeću, igračke. Na sam nagoveštaj da deci nešto treba lokalne radio stanice i televizije “skaču” i pokreću akcije. Tako je i ovaj put. 

Izvor: Telegraf