Ko krije tajnu o posledicama NATO-bombardovanja i pomrlim radnicima ''Zastave''?

- Stanujem u Kragujevcu par stotina metara od pogona fabrike Zastava koji su bombardovan 9. i 12. aprila 1999. godine. Moja supruga Snežana je 2006. godine umrla od raka, odnosno mikrocelularnog kancera pluća. Bila je dotle zdrava, majka dvoje dece, imala je sređen život, nikada nije pušila, odrasla je na selu.

Kada sam pitao lekare zašto je došlo do obolevanja i tako naglog i ubrzanog širenja bolesti, doktorka mi je odgovorila da nije mogla da pomogne ni svom suprugu, ni bratu koji su umrli od iste bolesti – kaže u razgovoru za “Vesti” Dragan Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Kakva je atmosfera u Kragujevcu govori i činjenica da nikada nijedan sindikat ili neki poslanik nisu javno prozvali Ministarstvo zdravlja zbog ćutanja o posledicama bombardovanja, ne postoji ni udruženje građana, veterana ili studenata koje se zainteresovalo za ovo pitanje.

Jedan bivši radnik Zastave, koji je i sam imao ozbiljne zdravstvene probleme, odbio je naš predlog za razgovor s obrazloženjem da je opasno govoriti o ovoj temi.

On je jedan od retkih Kragujevčana koji ne prestaje da javno proziva državu zbog toga što ćuti o zdravstvenim i ekološkim posledicama raketiranja fabrike Zastava.

- Mnogi radnici fabrike i građani učestvovali su u gašenju požara i raščišćavanju hala. Najveći broj njih su, nažalost, danas pokojni – dodaje profesor Bataveljić.

On podseća na ono što svi znaju, ali ćute, da su prilikom bombardovanja Zastave pogođeni transformatori iz kojih je u reku Lepenicu isteklo vrlo otrovno piralensko ulje. Zbog požara vazduh je bio zagađen još otrovnijim dioksinima, fozgenom koji spada u bojne otrove, metilhloridom itd.

- Piralen je iz Lepenice stigao u Moravu, a ova se uliva u Dunav tako da su vodotokovi zagađeni i naravno ta informacija se skriva. Kragujevčani nisu obavešteni u kakvoj sredini žive, niti zašto su odeljenja za onkologiju u bolnicama prepuna.

Ministarstvo zdravlja nikada nije sprovelo epidemiološku studiju o tome – kaže profesor Bataveljić.

On upozorava da se time krše članovi 51 i 74 Ustava Srbije, koji garantuju “da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na istinito, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju i o pitanjima od javnog značaja”.

Sagovornik kaže da nije uspeo da sazna zvaničnu istinu o posledicama bombardovanja iako je pokušao da to učini. Kao član Gradskog veća u Skupštini grada Kragujevca Bataveljić je u toku 2002. i 2003. godine sa jednim kolegom sa Medicinskog fakulteta predložio da se Institutu za javno zdravlje “Batut” uputi zvanični zahtev za informaciju.

Predlog je jednoglasno usvojen, gradonačelnik je potpisao zahtev i poslao ga, ali od Instituta nikada nije stigao odgovor.

- Išao sam zbog toga u “Batut” više puta. Jednom sam dobio odgovor da upravo menjaju direktora, a drugi put je izgovor bio – krečenje – kaže profesor Bataveljić.