Načelnica Poreske uprave Kragujevac bukvalno pobegla od novinara

Kako piše Politika, načelnica gradske Poreske uprave Slavica Đinđić bukvalno je pobegla iz kancelarije, poručivši novinarima da je u pitanju „veliki problem” i da ona ne želi da bude prva na kojoj će se „slomiti kola”. U žurbi, načelnica je zaboravila na tašnu i naočari, a u kancelariji je ostala samo prazna fotelja.

Ovu posve neobičnu situaciju pokušala je da „ispegla” činovnica Informativne službe grada, koja je novinarima objasnila da načelnica „nije spremna za razgovor”, kao i da će se povodom novih obračuna za korišćenje građevinskog zemljišta, koji su pogodili najveće gradske privrednike, saopštenjem oglasiti gradonačelnik Veroljub Stevanović.

Negodovanje privrednika povodom problema koji je nastao donošenjem novih rešenja o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta opravdano je i grad mora da reaguje, stoji u saopštenju gradonačelnika Stevanovića. On kaže da se radi o odluci koja bi, ukoliko bi se doslovno primenila, mogla da ošteti privrednike i dovede u pitanje opstanak njihovih preduzeća. "Gledano iz sadašnje pozicije, možemo da kažemo da odluka nije dobra, ali ni privrednici nisu reagovali na vreme. Bez obzira na sve, ovo je trenutak kada to treba da presečemo i da niko ne snosi posledice. Lokalna samouprava će tokom aprila uraditi ono što je neophodno u ovakvim prilikama, iako su okolnosti dramatične", ocenio je Stevanović, navodeći da će Gradsko veće „izmeniti uočene manjkavosti i dovesti Poresku upravu u poziciju da korektno proceni obaveze poreskih obveznika”.

Klupko priče o poreskom javašluku u Kragujevcu počelo je da se odmotava pre nekoliko dana, kada je advokatska kancelarija JMNP –Legal, koja zastupa vlasnike najvećih gradskih firmi, obavestila novinare da se iza novih rešenja lokalne Poreske uprave zapravo krije pokušaj da se za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta naplati višestruko veća renta. I to retroaktivno, za prethodnih pet godina, imajući u vidu da je ova vrsta naknade ukinuta odlukom o jedinstvenom porezu na imovinu. 

"„Trgovina 22” je tokom prethodnih pet godina na ime naknade za građevinsko zemljište platila sedam miliona dinara, a sada je toj firmi stigao novi obračun u kojem stoji da su neizmirene obaveze za isti period čak 43 miliona. Još drastičniji primer je preduzeće „Nikom”, kojem sleduje rešenje na gotovo 70 miliona dinara, a samo za jednu parcelu ovo preduzeće će morati da plati 16 miliona. Pre dve godine, renta za tu istu parcelu iznosila je svega 1,2 miliona dinara", rekao je zastupnik ovih kragujevačkih firmi, advokat Slobodan Milovanović. 

Pomenuta konferencija za novinare, kojoj je prisustvovalo desetak vlasnika najvećih gradskih firmi, održana je u hotelu „Nova Sicilijana”, pod pokroviteljstvom 

Predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac Dušan Puača podržao je zahteve stotinak kragujevačkih privatnih preduzeća koja su se našla u problemu. 

"Ukoliko na snazi ostanu nova rešenja o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta, gradska privreda će doživeti kataklizmu. Odlukom gradske Poreske uprave ugroženo je stotinak malih, srednjih i velikih preduzeća, koja zapošljavaju više od 20.000 radnika. To je skoro polovina od ukupno 43.000 građana koji imaju posao u ovom gradu", navodi on. 

"Svim tim firmama stigli su astronomski računi, pošto je renta za građevinsko zemljište višestruko uvećana. Zar je moguće da organi lokalne samouprave vrše ovakav udar na privatne firme, i to u trenutku kada budući premijer najavljuje da će osnovni zadatak nove vlade biti da se što više ljudi zaposli baš u realnom sektoru", upitao je Puača. 

Pitanje novih, višestruko većih obračuna po osnovu rente za građevinsko zemljište, otvorilo je „pukotinu” i u samom vrhu lokalne vlasti. Dok gradonačelnik Stevanović smatra da se gradski privrednici s pravom bune, dotle jedan od njegovih najbližih saradnika, član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević, tvrdi da su nova rešenja o naplati rente doneta u skladu sa zakonom. U izjavi za Politiku, Vasiljević je pozvao vlasnike kragujevačkih privatnih firmi da sami provere jesu li u prijavama navodili tačne podatke o imovini i delatnosti svojih preduzeća. 

"Treba postaviti pitanje da li su tokom prethodnih godina privatne firme slale precizne podatke o imovini i delatnosti, a upravo su to osnovni parametri na osnovu kojih se računa koliko iznosi renta za građevinsko zemljište", rekao je za Vasiljević, objašnjavajući da je gradska Poreska uprava tokom čitave prethodne godine vršila provere na koje ima zakonsko pravo. 

Ostaje, međutim, nejasno kako je gradska Poreska uprava tek sada uočila nedoslednosti prilikom naplate gradske građevinske rente, a ako su privrednici plaćali manje nego što je trebalo, postavlja se pitanje gde je odlazio „višak novca”. Na kraju, ukoliko bi se ispostavilo da su prilikom naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta napravljeni „milionski” propusti, ko je taj ko bi mogao da odgovara: gradska Poreska uprava, oni koji su „lažirali” podatke o imovini, ili svi zajedno.

Izvor: Politika