Rakija je u Srbiji tradicionalno piće od pamtiveka, a Srbi su poznati po tome da svoj omiljeni alkoholni napitak peku od kruške, šljive, jabuke, dunje, grožđa i mnogih drugih plodova voća. Rakijom se nazdravlja u najsrećnijim trenucima i leči duša u najtežim. Ona je univerzalna, jer pije se uvek i svuda, ujutru, u podne i uveče, pre i posle jela, i ogledalo je domaćinske kuće.
Međutim, kako se Srbija približava EU, u proizvođače rakije uvlači se zebnja hoće li im zakonodavstvo dozvoliti da i dalje uživaju u pečenju ovog proizvoda. Kako Telegraf saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, dobra domaća rakija će se i dalje proizvoditi za sopstvene potrebe u neograničenim količinama, a ne kao što je to slučaj sa zemljama u regionu i u Uniji.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da svako fizičko lice koje želi i ume može da proizvodi rakiju za sopstvene potrebe.
Proizvodnjom rakije radi stavljanja u promet može da se bavi samo proizvođač koji ispunjava propisane uslove i koji je upisan u Registar rakije i drugih alkoholnih pića. Upis u registar se ostvaruje podnošenjem zahteva poljoprivrednom inspektoru u okrugu gde proizvođač ima proizvodnju, uz administrativnu taksu od 1.680 dinara. Uz zahtev, proizvođač podnosi foto-kopiju rešenja o upisu u APR i dokaz o stalnom zaposlenju stručnog lica koje će voditi proces proizvodnje.
Nakon toga, poljoprivredni inspektor izlazi na teren i sastavlja zapisnik u kome navodi činjenice o objektima, prostorijama, opremi i uređajima u proizvodnom pogonu.
Kako nam je potvrđeno u ministarstvu, svako domaćinstvo u Srbiji može da proizvodi rakiju za sopstvene potrebe, a količina tako proizvedene rakije, prema propisima Srbije, nije ograničena, ali ne može se staviti u promet.
- Srbija radi na usklađivanju svoje zakonske legislative sa regulativama EU, pa se u skladu sa tim radi i na izmeni Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima koji se harmonizuje sa regulativom (EC) No. 110/2008. Kod uslova za proizvodnju i promet alkoholnih pića neće biti velikih promena, jer je ovaj deo postojećeg zakona dobrim delom već usklađen.
Najveće izmene odnosiće se na geografsku oznaku jakih alkoholnih pića. Zaštita geografske oznake uticaće na povećanu dodatu vrednost jakih alkoholnih pića, prepoznatljivost srpskog pića na svetskom tržištu, njegovu veću konkurentnost, pa samim tim i veću cenu na jednom tržištu. Jedna od bitnijih izmena odnosiće se i na našu internu klasifikaciju, tj. podelu alkoholnih pića koja će se zameniti kategorijama jakih alkoholnih pića, gde je rakija od voća samo jedna od postojećih kategorija – kažu nam u ministarstvu.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se proizvodi oko 12 miliona litara rakije, ali realni pokazatelji ukazuju na količinu od oko 60 miliona litara, što znači da se oko 48 miliona litara nalazi u sivoj zoni, čime država u budžetu direktno gubi oko 200 milona evra godišnje.
- Država svake godine gubi 205 miliona evra zbog rakije koja završi u sivoj zoni – kaže za Telegraf.rs predsednik Grupacije rakijaša Privredne komore Beograda Dragan Đurić, i dodaje da, kada bi predstavnici Ministarstva finansija ozbiljnije pristupili rešavanju ovog problema, sigurno bi državna kasa bila bogatija za oko 200 miliona evra.
Primera radi, državna vlast Hrvatske je u Zakonu o akcizama uvedela institut “malog proizvođača jakog alkoholnog pića“, a to znači da svaki građanin vlasnik ili korisnik poljoprivrednog zemljišta koji proizvodi jako alkoholno piće za vlastite potrebe, i to u količini koja ne prelazi 20 litara čistog alkohola po domaćinstvu godišnje, neće plaćati akcize. Akciza se, takođe, neće plaćati na proizvedenih 50 litara rakije lozovače od 40 posto alkohola.
Na svaki sledeći litar čistog alkohola mora se platiti akciza od 53 kune, a ona se plaća i za kotao, i to za onaj zapremine od 40 do 100 litara, 100 kuna godišnje, a za onaj zapremine veće od 100 litara 200 kuna godišnje.
Zakonodavac je naveo da “mali proizvođač jakog alkoholnog pića” mora prijaviti delatnost i registrovati se u Registar “akciznih obveznika” i to najmanje osam dana pre početka proizvodnje, što treba da učini u najbližoj carinskoj upravi.
“Mali proizvođač” u prijavi mora navesti mesto gde će alkohol proizvoditi, bez obzira na to da li proizvodi u svom ličnom ili unajmljenom kotlu.
izvor: Telegraf