Kragujevac: Svi čekaju kredit, a kredita nema

Sa uzbunom koju su ovih dana digli najveći kragujevački privrednici, zbog novih, višestruko većih obračuna za korišćenje građevinskog zemljišta, ponovo je u prvi plan iskočilo staro pitanje u vezi sa stanjem gradskih finansija, koje već duže vreme „štucaju”.

Prema novim obračunima, gradski privrednici, i to oni sa najvećim firmama, moraće ponovo, retroaktivno za prethodnih pet godina, da plate korišćenje građevinskog zemljišta, i to u iznosu koji je 15 puta veći. A na konferenciji za novinare, koju su početkom ove sedmice održali pod pokroviteljstvom Regionalne privredne komore, moglo se čuti i to da iza „naknadne pameti” gradske Poreske uprave zapravo stoji pokušaj da se od privatnika „izvuče” što više novca kojim bi se popunile sve veće „rupe” u budžetu grada.

– Očito da redovni budžetski prihodi nisu dovoljni da se održe osnovne funkcije grada, što je lokalnu upravu, izgleda, nateralo da od gradskih privrednika naplati nešto što su već platili. Bojim se da bi na taj način mogli biti uništeni i oni koji još uvek pune gradski budžet – upozorio je predsednik RPK Kragujevac Dušan Puača, napominjući da će mnogi privatnici, ukoliko se i dalje bude insistiralo na retroaktivnoj naplati građevinskog zemljišta, biti dovedeni u situaciju da zatvore svoje firme i otpuste radnike.

Trenutno stanje je loše, imajući u vidu da dnevno u kragujevački budžet pristiže između dva i deset miliona dinara. Ukoliko bi se računalo čak i sa najvećim dnevnim prihodom, za godinu dana bi se sakupilo svega 3,5 milijardi dinara. To je tek oko 40 odsto planiranog gradskog budžeta, koji je za ovu godinu projektovan na nivou od 8,5 milijardi.

– Punjenje budžeta ne ide planiranim tempom, iz više razloga. Prodaja gradskog građevinskog zemljišta za potrebe investitora je slaba, a dosta su umanjena i republička transferna sredstva, kao i prihodi od poreza na zarade – objasnio je u razgovoru za naš list Petar Veselinović, član Gradskog veća za ekonomsku politiku i finansije.

Prema informacijama do kojih smo došli iz razgovara sa direktorima nekih javnih i komunalnih preduzeća, mnogi od njih su se nadali da će svoje „budžetske rupe” popuniti novcem od kredita koji je gradska vlast već odavno planirala da podigne.

Reč je o 260 miliona dinara kratkoročne pozajmice, namenjenih saniranju takozvane tekuće (ne)likvidnosti, ali je problem što gradska uprava još nije u poziciji da koristi taj kredit. Na konkurs koji je raspisan pre dva meseca javila se samo jedna – Komercijalna banka, ali je pitanje da li će mnoga „gladna usta” izdržati dok se ne sprovede kompletna procedura.

Posledice su, naime, već tu, imajući u vidu da je direktor kragujevačke direkcije za urbanizam i izgradnju Dragan Jevtović pre par dana podneo ostavku, izgubivši strpljenje čekajući, po svemu sudeći, neizvesnu novčanu transakciju. Bez pomenutog kredita, u velikom problemu su i druga preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, s tim da je JKP „Niskogradnja” već propala zbog besparice i ogromnih dugova.

A novi obračuni za korišćenje građevinskog zemljišta mogli bi u propast da odvedu i neka privatna preduzeća.

– Ako odluka lokalne Poreske uprave ostane na snazi, neću imati kud nego da zatvorim firmu i otpustim dvadesetak radnika – rekao je na pomenutoj konferenciji gradskih privrednika vlasnik benzinske pumpe „Maks petrol” Slobodan Stojanović.

O stanju kragujevačkog budžeta, možda, najbolje govori izjava gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, koji je podržao gradske privrednike, ali je okolnosti u kojima su se pobunili zbog uvećane naknade za građevinsko zemljište okarakterisao kao – dramatične.

Možda okolnosti danas ne bi bile „dramatične”, da je gradska Poreska uprava na vreme proverila kojom imovinom raspolažu najveći lokalni biznismeni. Umesto toga, došlo se u situaciju da se računi svode post festum, u trenutku kada je gradski budžet, praktično, na izdisaju. Zbog tog poreskog javašluka, o kojem je „Politika” već pisala, Kragujevčani su ostali bez ko zna koliko kilometara asfaltiranih ulica, obdaništa, sportskih terena i drugih javnih objekata. A ti propusti se sada nikako ne mogu nadoknaditi kreditom od 260 miliona dinara, čak i da stigne.

izvor: politika.rs