Šumadijski Stradivari traži šegrta!

Sa retkim zvanjem, majstor violinar, u svom ateljeu u centru Kragujevca i pomoću alata sa kojim su se violine na istovetan način pravile i pre 300 godina, Boris je odlučio da potraži pomoćnika u izradi instrumenta koji baš i nije tipičan za Šumadiju.

- Tražim šegrta! Nekog ko voli da radi sa drvetom oseća ga i strpljiv je. Solidno može da se živi od ovog posla. Zanimljivo je i nije stresno. Jedna violina pravi se dva-tri meseca, a koristim znanje koje sam stekao u italijanskoj školi „Stradivari“. Napravio sam do sada tri za muzičku školu u Ćupriji i to su prve violine koje su ikada nastale u jednoj radionici u Šumadiji. Nikada ranije u Kragujevcu nije postojala ni slična radionica. Zato ljudi zastaju pored izloga, uđu da popričaju. Raspituju se čime se to bavim. Popravljam violine i našim priznatim umetnicima Jovanu Bogosavljeviću, Igoru Vasiljeviću, zatim učenicima muzičkih škola - kaže Boris Batalović.

Boris je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu na odseku za violinu. Međutim, nije video sebe samo u muziciranju, već je želeo i da pravi instrumente na kojima svira. Otišao je u Kremonu i uspeo da upiše najpoznatiju školu za izradu gudačkih instrumenata. Za 70 godina postojanja škole „Antonio Stradivari”, bio je jedini iz Srbije koji je tu stekao znanje i zvanje.

Ovaj konzervatorijum važi za najugledniji među četiri renomirana u Evropi i naslanja se na tradiciju izrade instrumenata koju je započeo Andrea Amati sredinom 16. veka. Amati je i konstruisao violinu koju poznajemo u današnjem obliku. Osnivanje ateljea posle petogodišnjeg školovanja je, kaže, bio logičan sled događaja.

- Svako ko želi da vidi kako nastaju instrumenti može da dođe u ovaj atelje. Violine pravim sa skoro istovetnim alatom i na isti način kao što su je pravili stari i čuveni majstori. Moja radionica se razlikuje samo po tome što umesto sveće imam lampu i peć na struju - kaže Boris, koji je do sada stavio svoj potpis i na dva violončela i jednu violu.

izvor: alo.rs

{jathumbnail off}