„Autosaobraćaj” ide putem „Niskogradnje”

Propusni filter – tim rečima je bivši direktor „Niskogradnje“ Živadin Jeremić, u razgovoru za „Politiku“, opisao šta se dešavalo sa firmom od sredine 2005, kada je to nekada uspešno komunalno preduzeće počelo da posrće pod „teretom kamena“ jedne privatne kompanije, s kojom je lokalna samouprava u to vreme sklopila unosan posao o nasipanju gradskih ulica i seoskih puteva.

„Niskogradnja“ danas postoji samo na papiru, a povod za razgovor sa Jeremićem bili su višednevni protesti radnika koji su, krajem prošle i početkom ove godine, od nadležnih u gradu, ali i od policije uzalud zahtevali odgovor na pitanje ko je i za čiji račun uništio preduzeće.

Navodeći da se radilo o ugovorima vrednim više od milion evra, Jeremić je u izjavi za naš list objasnio gde je završavao novac i kakva je, zapravo, bila uloga „Niskogradnje“ u tim poslovima: „Novac se na računu ’Niskogradnje’ zadržavao tek toliko da sve bude formalno čisto. Od tog trenutka (sredinom 2005 – primedba autora) ’Niskogradnja’ je samo propusni filter za odlivanje budžetskih para na račune privatnih firmi“.

Zbog sumnjivih faktura, na kojima su se, po svemu sudeći, našle mnogo veće količine kamena od onih koje su stvarno ugrađene, Jeremić je po odlasku iz „Niskogradnje“ završio na sudu, gde i danas pokušava da dokaže da je isplate vršio po nalogu „s vrha“.

Iako je afera vremenom pala u zaborav, ostao je interesantan intervju koji je gradonačelnik Veroljub Stevanović dao nedeljniku „Glas“, koji odavno ne izlazi.

Na pitanje novinara da prokomentariše čaršijske priče o nameštanju poslova Miliji Milosavljeviću, tada vlasniku firme koja je isporučivala kamen, Stevanović je rekao da su ponude dotičnog najpovoljnije, a to je opisao na sledeći način: „Milija dođe i kaže da je od svih 20 odsto jeftiniji, da svaki njegov kamion ima 20 odsto više kubika, i da će ceo Beloševac raditi džabe. Kad sve to svedete, to je 40 odsto jeftinije“.

Inače, pokojni Milosavljević nekad je slovio za jednog od glavnih finansijera Stevanovićeve stranke Zajedno za Kragujevac, koja je vlast u gradu preuzela oktobra 2004, samo nekoliko meseci pre nego što je ugovoren posao o nasipanju saobraćajnica.

„Niskogradnja“ je sistematski urušavana godinama, gomilanjem dugova i zapošljavanjem nepotrebnih radnika iz partijskih redova, pa su poslove ovog preduzeća, kao i većinu zaposlenih, preuzele druge firme. Sa sajta grada izbrisani su i svi podaci o „Niskogradnji“. Nažalost, sličnu sudbinu uskoro bi moglo da doživi još jedno, uslovno rečeno, gradsko preduzeće.

Reč je o „Autosaobraćaju“, akcionarskom društvu u restrukturiranju, u kojem grad, posle konverzije svojih potraživanja, ima 24 odsto kapitala i zajedno sa državom većinski je vlasnik firme. To, međutim, nije uticalo na nedavnu odluku lokalne samouprave da sa „Autosaobraćajem“ raskine ugovor o održavanju prigradskog prevoza.

Po modelu „Niskogradnje“, posao je poveren drugim firmama, koje su, što samo pojačava utisak da je reč o gotovo istovetnom planu, takođe, preuzele jedan broj radnika urušenog preduzeća.

Ovakva odluka bila je samo kap koja je prelila čašu, budući da je nekada jedan od najvećih prevoznika u Srbiji već bio pred ponorom, opterećen ogromnim dugovima i viškom radnika, zbog čega su sve ozbiljne kompanije „zamrzle“ pregovore o strateškom partnerstvu. U takvim okolnostima, sa starim, mahom neispravnim autobusima, „Autosaobraćaj“ zaista nije mogao da organizuje prevoz na prigradskim linijama.

Simptomatično je i to da su u oba slučaja čelnici grada za loše stanje u firmama optuživali poslovodstva, iako su učestvovali u odabiru rukovodećeg kadra. Kad je reč o „Niskogradnji“, Skupština grada, kao osnivač preduzeća, imenuje direktora, a na izbor prvog čoveka „Autosaobraćaja“, vrh kragujevačke vlasti uticao je na posredan način, preporučujući toj firmi „ljude od poverenja“.

Od čudne privatizacije, sredinom prošle decenije, kada su radnici i penzioneri „Autosaobraćaja“ iznenada počeli da poklanjaju akcije direktoru firme, pa sve do ne tako davnih hapšenja nekolicine rukovodilaca zbog sumnje da su zloupotrebili položaj i počinili finansijske malverzacije, imovina ovog preduzeća se polako, ali sigurno osipala.

Najveću štetu „Autosaobraćaj“ je pretrpeo gubitkom centralne garaže koja je, kao građevinska lokacija, prodata trgovinskom lancu „Supernova“. Bilo je to pre pet godina, ali se ova kompanija još nije pojavila u Kragujevcu. Sindikalni lideri se pitaju gde je završio veći deo novca od te transakcije, pošto tvrde da je na račun preduzeća, po sistemu „propusnog filtera“, legla tek trećina od 3,3 miliona evra, koliko je „Supernova“ platila zemljište.

Da li neko namerno želi da uništi „Autosaobraćaj“, kako bi se kroz stečaj, po niskim cenama, domogao preostale, ne tako male imovine preduzeća, upitala se nedavno u razgovoru za „Politiku“ predsednica Slobodnog sindikata Suzana Marković, navodeći da su se odluke o direktorima, koji su se poslednjih godina smenjivali kao na traci, uvek donosile izvan firme.

Odgovor na ovo pitanje mogu da daju samo sud i policija, gde je, kako nam je rečeno, pristiglo više prijava protiv onih koji su godinama sistematski radili na urušavanju „Autosaobraćaja“.

izvor: Politika