Lingvistička sekcija Prve kragujevačke gimnazije pobedila na republičkom takmičenju, ostavivši iza sebe i Filološku gimnaziju iz Beograda.
Kada u nečemu pobedite, to znači da ste bolji od drugih, a kada pri tom pobedite i one koju su za tu oblast specijalizovani, onda ste stvarno najbolji. Upravo to je pošlo za rukom učenicima Prve kragujevačke gimnazije, okupljenim u lingvističkoj sekciji. Mala odabrana grupa đaka, predvođena profesorima Mirjanom Arnaut i Mariom Badjukom, osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju iz lingvistike. Uspeh je tim veći, jer sekcija postoji tek od septembra prošle godine.
Posle nekoliko godina pauze u radu, dvoje profesora je došlo na ideju da okupi talentovane đake. Sekcija se bavi proučavanjem savremenog književnog i govornog jezika, a đaci se podstiču da kreativno proučavaju svoj jezik. U radu učestvuju đaci svih razreda, ali i talentovani osmaci, učenici oglednog odeljenja. Sa njima ova grupa broji 25 đaka, koji su se u grupama pripremali za takmičenje. Sistem je takav da sve škole u Srbiji imaju samo 45 dana da osmisle i sprovedu svoje ideje. Svi objedinjeni radovi i propratno pismo šalju se do 15. novembra, a onda petočlani žiri, koji čine profesori Filološkog fakulteta u Beogradu, odlučuju o najboljima.
Stečena znanja na aktuelne teme
Profesor Mario Badjuk kaže da nije bilo teško đake pripremiti za ovo takmičenje, jer su oni talentovani, kreativni i sami su birali teme koje su im lake i zabavne.
- Radovi mogu biti individualni ili kolektivni i isključivo su bazirani na usavršavanju i razvijanju jezika i jezičke kulture. Teme nisu ograničene, uglavnom ih biraju sami učenici, a mi kao profesori smo tu da im pomognemo oko literature i tehnike izrade, jer postoje pravila po kojima rad mora biti urađen, kao i forma u kojoj se on predaje. Mi im ukazujemo na delove kojima treba posvetiti više pažnje, ali učenici sve radove rade sami. Oni su se mnogo potrudili, imali su zanimljive i aktuelne teme. Svi radovi su bili i dobroilustrovani, nije samo suvoparan tekst, već i slike, grafikoni, tako da su uspelida povežu jezik, umetnost i nauku.
Pritom je važno znati da se srednjoškolski program uglavnom bazira na književnosti, a malobrojne lekcije iz lingvistike uče samo u prvom razredu. One se predaju iz udžbenika za fakultet, koji je deci težak i nezanimljiv, pa je na profesorima da se potrude i lekcije približe svakodnevnom životu. Jer to je i osnovni cilj ovog takmičenja, da se stečena znanja o srpskom jeziku i kulturi primene na aktuelne teme.
A upravo takve teme su gimnazijalci i obrađivali. Od grafita i žargona Kragujevca, do modnih termina, porekla svojih imena ili naziva firmi i prodavnica. Otkrili su tako, da su imena radnji uglavnom ispisana latinicom, a da vlasnik i ne zna šta ta reč znači, ali mu je zvučala moderno. Zanimljive radove su imale Nina Vranić, koja se bavila greškama u prevodima filmova i serija, kao i Sara Milojević i Neda Glišović, koje su „tražile“ greške na društvenim mrežama. Ideja je,kažu,lako nastala, jer svi koriste Fejsbuk i Tviter, a one su želele da provere da li greške nastaju zbog brzine pisanja ili zaista postoje.
- Sprovele smo anketu među našim vršnjacima u koju su bila uključena tri odeljenja prirodnog, jezičkog i specijalno matematičkog smera. Pitanja su se odnosila na greške koje smo mi pronašle na društvenim mrežama, a pokazalo se da najmanje greše učenici specijalno - matematičkog odeljenja. Mi smo rezultate objasnili na 20 strana, procentualno izrazili i ubacili slike i grafikone, tako da mislim da je bilo zanimljivo, objašnjava Sara Milojević.
Iako su istraživale više od dve nedelje i rad pisale isto toliko, kažu da im ništa nije bilo teško, već zabavno i interesantno. Veoma su ponosne na svoj uspeh, naročito jer su tek prva godina, a nastaviće da učestvuju u radu lingvističke sekcije i u narednim godinama.
Priprema za novo takmičenje
Svi članovi sekcije posebno ističu četiri „osmakinje”, Jasminu, Mariju, Ninu i Saru, koje su se odlično uklopile u rad i već za prvo takmičenje doprinele svojim tekstom o Vuku Karadžiću.
- Kada nas je profesor Mario pozvao da učestvujemo na takmičenju, mi smo u školi obrađivali Vuka Karadžića. Tako smo dobile ideju da napravimo rad o njemu i njegovom zalaganju za reformaciju srpskog jezika. Bila nam je zanimljiva njegova borba za ćirilicu i uopšte koliku je promenu napravio u našem jeziku. Tako smo želele da ovim radom proslavimo taj njegov uspeh. Istraživale smo mesec dana na internetu, čitale odlomke njegovih dela i knjige koje su drugi autori pisali o njemu. Na kraju je to bilo dovoljno da zauzmemo prvo mesto.
Profesori Arnaut i Badjuk kažu da je veoma bitna dobra komunikacija i atmosfera koja postoji između njih i učenika. To je sekcija kojoj su svi samostalno pristupili, tako da nema moranja, svi žele da se bave jezikom i zato su prezadovoljni radom ovih učenika.
- Ova nagrada je u potpunosti njihova. Uložili su maksimalan napor i ispoštovali sve ono što smo se na časovima dogovorili. Ja moram da istaknem da je Prva gimnazija još jednom potvrdila svoj renome i pokazala da je jedna od najboljih škola u Srbiji. Ovaj uspeh je još značajniji jer je godinama prvo mesto osvajala Filološka gimnazija iz Beograda, u kojoj postoji kao poseban predmet Uvod u opštu lingvistiku. Mi smo taj niz prekinuli i bili apsolutni pobednici, jer smo metodama i tehnikama u radovima doprineli razvoju srpskog jezika, dodaje profesor Badjuk.
Za svoj rad sekcija je dobila priznanje i Filološko i umetničkog fakulteta u Beogradu, koji im je uručio nagrade, a interesovanje je pokazao i fakultet u Kragujevcu, koji će organizovati svečanost povodom uspeha gimnazijalaca.
Što se tiče daljeg rada lingvističke sekcije, planira se organizovanje lingvističke večeri, na kojoj će biti predstavljeni takmičarski radovi. Tada će učenici prvi put javno predstaviti svoje teme i omogućiti zainteresovanima da razreše neke nedoumice vezane za srpski jezik. Takođe, u planu je druženje sa poznatim piscima i uspostavljanje saradnje sa lingvističkim sekcijama drugih škola. Za to vreme učenici se već vredno pripremaju za takmičenje sledeće godine, na kome žele da ponove ovogodišnji plasman.
izvor: prvagimnazija.edu.rs