Sindikati protiv privatizacije OIS

Predstavnici sindikata procenjuju da bi to moglo da ima „kobne posledice“ za budućnost tih firmi, ali i za bezbednost zemlje.

Sindikati tri od šest najznačajnijih domaćih vojnih fabrika pozivaju se na informaciju Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane koja je najavila mogućnost da stranci postanu vlasnici do 49 odsto kapitala preduzeća odbrambene industrije Srbije (OIS) kroz ulaganja u njihove tehnološke i proizvodne procese.

Takav način prodaje kapitala preduzeća OIS najavljen je, pojašnjavaju sindikalci, nacrtom novog zakona o naoružanju i vojnoj opremi.

Oni zameraju što nacrt zakona nije stavljen na uvid poslovodstvima i sindikalnim organizacija preduzeća odbrambene industrije, uprkos činjenici da nije regulisan status društvenog kapitala koji u pojedinim vojnim fabrikama premašuje i 30 odsto ukupnog kapitala u firmama namenske proizvodnje.

Državno uzurpiranje društvenog kapitala prilikom formiranja upravljačkih organa u vojnim fabrikama ne govori, smatraju u sindikatima, o dobrim namerama i iskrenoj brizi Ministarstva odbrane za budućnost preduzeća odbrambene industrije.

U zajedničkom saopštenju sindikalnih organizacija Zastave Oružja, Prvog partizana i Prve iskre ukazuju se na činjenicu da su gotovo sva preduzeća odbrambene industrije neto izvoznici, što znači da u velikoj meri za dobavljače angažuju domaće fabrike iz različitih oblasti, počev od obojene metalurgije, preko elektronske, mašinske, gumarske i drvne, do hemijske industrije i drugih privrednih grana.

Vojne fabrike su, uz to, najveći potrošači strateških sirovina, a u svom razvoju i proizvodnji koriste širok spektar laboratorijskih usluga za različita ispitivanja, kao i optičke poligone.

I što je posebno važno, većina preduzeća iz ove grupacije ima osiguran plasman svojih proizvoda, zbog velike potražnje na inostranom tržištu za naoružanjem i vojnom opremom.

Predsednik Sindikata "Zastava oružja" Dragan Ilić pojašnjava za "Danas" da su sindikalne organizacije domaćih vojnih fabrika, sredinom prošle godine iz Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane dobile zvaničnu informaciju da se radi na izradi novog zakona o naoružanju i vojnoj opremi (NVO), kojim će biti definisan položaj odbrambene industrije, i koji će omogućiti učešće stranih ulagača u kapitalu preduzeća namenske proizvodnje do visine od 49 odsto, sa intencijom da državni kapital u njima ostane dominantan.

"Obavešteni smo i da je radna verzija novog zakona o NVO urađena i da sledi njegovo usaglašavanje unutar Ministarstva odbrane, ali se nigde ne pominje da bi tu radnu verziju trebalo dostaviti i poslovodstvima i sindikalnim organizacijama vojnih fabrika na razmatranje i stavljanje eventualnih primedaba. Prema našoj proceni, novi zakon o mogao bi da uđe u skupštinsku proceduru odmah posle izbora, odnosno odmah posle konstituisanja novog skupštinskog saziva i izbora nove republičke vlade. U svakom slučaju mi smo protiv usvajanja tog dokumenta", kaže Ilić.

Treba podsetiti da ovo nije prva inicijativa sa ovakvim sadržajem. Naprotiv, 2008. na javnoj raspravi našao se predlog zakona o odbrambenoj industriji, kojim je, između ostalog, bila predviđena i mogućnost prodaje kapitala srpskih vojnih fabrika inostranim kompanijama.

U to vreme je kao mogući strateški partner Zastavine fabrike oružja pominjana američka kompanija Dženeral dajnamiks.

Taj predlog zakona je, međutim, iznenada povučen, uz obrazloženje da je reč o radnoj verziji koja nije namenjena široj javnosti.

Početkom minule decenije, preciznije 2002. godine, bila je pokrenuta inicijativa o podeli pojedinih fabrika na delove sa vojnim i civilnim programima, pri čemu bi ovi drugi bili ponuđeni potencijalnim kupcima, ali ni ta inicijativa nikada nije zaživela.

Za razliku od sindikalaca u delu stručne javnosti može se čuti mišljenje da je delimična privatizacija, odnosno dokapitalizacija preduzeća vojne industrije možda najbolji, ako ne i jedini, način za tehničko tehnološko osavremenjavanje vojnih fabrika, što bi im, na duži rok, obezbedilo konkurentnost na svetskom tržištu.

Bivši generalni direktor "Zastava oružja" Dragoljub Grujović, koji slovi za jednog od najboljih domaćih stručnjaka i poznavalaca srpske i svetske vojne industrije (doveo je 2006. Remington u Srbiju i obnovio izvoz Zastavinog oružja u Ameriku), tvrdi da tehničko tehnološko zaostajanje nije zaobišlo ni odbrambenu industriju.

"Dodatne investicije su, dakle, neophodne kako bi se preduzeća namenske proizvodnje osposobila za brži razvoj i kako bi, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, poslovala sa pristojnijim profitima", smatra Grujović.

I nekadašnji član Upravnog odbora "Zastava oružja" Vlado Vučković slaže se sa konstatacijom da je dokapitalizacija fabrika odbrambene industrije neophodna. I to kroz ulaganja inostranih investitora.