Nemica prikuplja materijal za doktorski rad u kragujevačkoj „Zastavi”

Ni sovjetski komunizam, ni zapadni kapitalizam... Pa šta je, onda, bila Brozova Jugoslavija, kakav je sistem postojao u toj zemlji? Na ovo nimalo jednostavno pitanje, koje „muči” i domaće stručnjake, odgovor će pokušati da da Nemica Ulrike Šult (32), rodom iz Lajpciga (nekadašnji DDR), koja na Univerzitetu „Fridrih Šiler” u Jeni priprema doktorski rad na temu: Industrijska proizvodnja u uslovima samoupravnog socijalizma u SFRJ od 1960. do 1980.

To je tek radni naslov, okvir za komplikovanu priču o unutrašnjoj organizaciji preduzeća i konfliktima između različitih socijalnih grupa koje su imale svoje posebne interese, ma koliko se nekome činilo da je u staroj Jugoslaviji postojala samo jedna, monolitna „radnička klasa”.

Odnosi u SFRJ, tvrdi naša sagovornica, bili su neuporedivo složeniji nego u Istočnoj Nemačkoj, gde je proizvodnju „trabanta” diktirala isključivo vladajuća ideologija i na njoj zasnovana „planska privreda”.

– Ne bavim se DDR-om, ali razlike su jasno uočljive. Vaši najbolji radnici, kao kovači u kovačnicama ili alatničari, mogli su da zarade više od svojih kolega. Tako nešto u Istočnoj Nemačkoj nije bilo moguće. Ma koliko radili, ma koliko bili dobri, primali su isto koliko i radnici na traci. I moralo je da se napravi tačno onoliko „trabija” koliko je bilo planirano, bez obzira da li se prodaju ili ne. Ideologija je i kod vas postojala, ali ona nije toliko uticala na samu proizvodnju. U vašim preduzećima su više vladali ekonomski principi – kaže Šultova, koja je tokom prethodne dve godine u više navrata boravila u Kragujevcu i Mariboru, gde je radio TAM (Tvornica automobila Maribor).

U rodno mesto srpske automobilske industrije, ova mlada istoričarka je prvi put došla marta 2012. Tada je, kaže, samo htela da proveri može li se uopšte baviti ovom temom, postoji li i u kakvom je stanju arhivska građa koja bi joj bila od pomoći u izradi doktorata.

– Saznala sam da je mnogo toga uništeno u bombardovanju 1999, a nešto je izgubljeno i po dolasku „Fijata”, kada su se „Zavodi Crvena zastava” podelili na više preduzeća. Nena Anđelković i Predrag Parezanović, koji su radili u zavodskoj informativnoj službi, odveli su me u fabriku kamiona. U podrumu tog preduzeća našla sam arhivski materijal koji mi je bio potreban. Posebno su mi značile fabričke novine, koje su postojale i u mariborskom TAM-u. Ipak, sve je to bilo dosta oštećeno, nepotpuno, a u Istorijskom arhivu u Kragujevcu su mi rekli da nemaju ništa. Arhivska građa mora da se čuva, a kod vas je sada kritičan momenat. Moj rad je sitnica, zato grad koji ima razloga da se ponosi svojom industrijskom tradicijom, arhivska služba i Ministarstvo kulture moraju da se pozabave tim problemom. U suprotnom, od „Zastave” će ostati samo legenda. Moglo bi se desiti da o tome pišu nemački istoričari, a to se vama, možda, neće svideti – opominje Šultova.

Probijajući se kroz „šumu” složene organizacije preduzeća, naišla je i na pojmove kao što su OUR i SOUR (Organizacija i Složena organizacija udruženog rada), ali je uočila i postojanje posebnih društvenih grupa koje su se razlikovale po svojim interesima.

– Mladi radnici, oni su se žalili što samo starije kolege dobijaju stanove, činovnici, rukovodioci, radnici koji su došli sa sela i oni iz grada, pa žene od kojih se, uz rad u fabrici i brigu o porodici, očekivalo da budu i društveno aktivne... Iako ih je više od ideologije interesovala sama proizvodnja, te grupe su, ipak, imale i svoje posebne interese. Pitanje ličnih dohodaka kod vas je bilo na prvom mestu, kao u kapitalizmu. Dobri radnici, koji su uz to bili deficitarni na tržištu, organizovali su se u posebne grupe i pretili da će napustiti preduzeće ukoliko ne dobiju veće plate. Imali su svest da vrede više od drugih i znali su da štrajk može nauditi rukovodiocima. Njih bi političari, onda, pitali zašto su radnici obustavili proizvodnju, a to pitanje je nosilo i političke posledice. Možda radnici u SFRJ nisu imali moć kakvu im je u teoriji davao samoupravni socijalizam, ali su daleko više nego u DDR-u mogli da se bore za svoja prava. Nisu, dakle, svi pripadnici jugoslovenske radničke klase bili jednaki i nisu svi dobijali isto, nego prema radu. To raslojavanje, karakteristično i za kapitalizam, počelo je još šezdesetih godina prošlog veka – kaže naša sagovornica.

Pre nekoliko dana, posle treće posete Kragujevcu, Ulrike Šult se vratila za Nemačku. S njom smo razgovarali bez prevodioca. Ova mlada Nemica izvanredno govori srpski. Počela je da ga uči 2003, kada je studentskoj razmeni stigla u Novi Sad, gde je godinu dana studirala i našu književnost.

Doktorat mora da završi do septembra 2015, kada joj ističe stipendija. Njena želja je da napravi univerzitetsku karijeru, ali i da preko nauke i jezika koji je naučila zauvek ostane „u vezi” sa brdovitim Balkanom.  

Izvor: Politika online