Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata u Srbiji istekao je 29. januara, u ponoć. Do tog roka u Kragujevcu je stiglo oko 2500 zahteva za legalizaciju, ali se ovih dana očekuje i da jedan broj zahteva koji su poslati u roku stigne putem pošte.
U Sekretarijatu za građevinarstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine ocenjuju da je odziv građana bio nedovoljan. Građani su uglavnom podnosili zahteve sa nekompletnom dokumentacijim, a samo pet zahteva koje su građani podneli u ovom roku, sadrže kompletnu dokumentaciju. Prema rečima Bojane Divac, sekretara Sekretarijata za građevinarstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine uz prijavu za legalizaciju građani su bili u obavezi da podnesu i ostalu dokumentaciju koju zakon propisuje, a to je geodetski snimak, projekat izvedenog stanja, dokaz o vlasništvu odnosno list nepokretnosti i ugovor sa Preduzećem za izgradnju grada o izmirenim obavezama o uređenju građevinskog zemljišta.
Sekretarijat je u obavezi da u roku od godinu dana pregleda pristiglu dokumentaciju i raspiše dopunu. Sve što građani nisu podneli u startu treba da dostave do 1. novembra 2014. godine, tako da će svi građani dobiti dopunu na kućne adrese u kojoj će pisati šta im je neophodno od dokumentacije da dostave da bi mogli da nastave postupak legalizacije.
- Građani dosta dobijaju legalizacijom. Podnošenjem zahteva za legalizaciju ostvaruju pravo da se mogu privremeno priključiti na gas, struju, vodu, grejanje, do okončanja postupka legalizacije. Kada dobiju od nas rešenje da objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu, mogu da ga sprovedu u katastru, a taj objekat posle mogu da otuđe, odnosno da prodaju, da stave hipoteku, podignu kredit, da ga dograde, nadgrade, saniraju, adaptiraju – kaže Bojana Divac.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
