U eri jakih mašina koje jure drumovima neverovatnim brzinama, u Kragujevcu ponovo na poseban način odaju počast skoro zaboravljenim dvotočkašima. Euforija je otišla toliko daleko da je osnovana organizacija obožavalaca pod nazivom Koletovi biciklisti, u čast kultne radnje u Kragujevcu za popravku. Više od 200 ljubitelja bicikala bar jednom nedeljno organizuje ture po celoj Srbiji. A sve je poteklo od radnje za popravku bicikala koja je osnovana pre 85 godina i koju sada vodi već treća generacija.
Za skoro ceo vek otkako porodica Anastasov popravlja bicikle, održava u formi dvotočkaše umetnicima, radnicima, doktorima nauka, ali i predsednicima opština i direktorima. Marija Šerifović je pre nego što je pobedila na Evroviziji baš ovde popravila svoj bicikl, kao i naš čuveni umetnik na fruli Bora Dugić.
- U mojoj porodici bicikle smo počeli da popravljamo još 1929. godine. Posao je otpočeo moj otac Nikola Anastasijević. Njega su zvali Kole, pa je i radnja tako dobila ime. Od malih nogu sam pomagao ocu i tako sam ostao tu ceo život. Posao je tada bolje išao leti, nego zimi, a sad baš i nema neke razlike. Bilo je tu i skupih i jeftinih bicikala. Pre rata je moj otac popravljao bicikl sa točkovima od bambusa - priča Sotir Anastasov.
Danas je Sotir u penziji i ponekad navrati do radnje koju sada vode njegovi sinovi Nikola i Saša. Oni su treća generacija majstora za popravku bicikala. Znanje su naučili od svojih predaka. Treći sin, Laza, živi i radi u Švajcarskoj. U Bazelu vozi tramvaj.
O organizovanju kluba ljubitelja bicikala Sotir kaže da nije iznenađen, ali mu je drago što ima ljudi koji vole ovo prevozno sredstvo i sve ono što vožnja bicikala donosi.
- Voze ljudi ture i po 100 kilometara. Izaberu vikend pa voze kroz celu Srbiju. To je više od izleta. Čist vazduh, održavanje kondicije - kaže Sotir.
Osnivač kluba Koletovi biciklisti je profesor Bojan Anđelković. Kaže da već 15 godina aktivno vozi bicikl.
- U ovoj radnji uvek popravljam bicikle. Sa biciklom sam rešio i svoj problem sa težinom. Imao sam 115 kilograma. Kole mi je nabavio dobar bicikl i evo me, sada imam 85 kilograma. Video sam da ovde dolaze ljudi raznih struka i fela i predložio osnivanje kluba. Počeli smo da se družimo i da pravimo ture. Išli smo sve duže i duže. Dnevno pređemo i po 80 kilometara. Cilj nam je da se u Kragujevcu naprave biciklističke staze, da ljudi zdravo žive - kaže profesor Anđelković.
A Koletovi velosipedaši upozoravaju da je najveća bruka Kragujevca da im je prva i najbliža staza ovog tipa čak na Adi Ciganliji u Beogradu
- Svraćao je prošle godine ovde jedan Francuz. Zove se Ervin, iz okoline je Pariza, a pošao je u Bugarsku. Bio je uplašen, jer je sve najgore čuo o Srbiji. Ali tu u jednom selu dali su mu da spava i jede besplatno i ovde ga poslali da popravi bicikl. Domaćin ga dovezao do radnje. Doterao bicikl od nekoliko hiljada evra i mi smo ga bez problema popravili. Stigao je s njim do Crnog mora i u povratku opet svratio kod nas. Ostavljao je na internetu poruke o nama - kaže Sotir.
Izvor: Vesti online