Znanje je na tržištu najtraženija roba, a kragujevački BioIRC - istraživački razvojni centar za biomedicinski ineženjering uspeo je da se svrsta među tri najznačajnija u Evropi. Priznat od strane međunarodne naučne javnosti, ovaj centar u kome je angažovano 20 – tak najboljih diplomaca Univerziteta u Kragujevcu sa raznih fakulteta: medinskog, PMF-a, inženjerskih nauka i informatike sarađuje sa značajnim zdravstvenim centrima u svetu kao što je Hajdelberg, Bolonja, Atina, Hjuston ...
Razvojem softvera i hardvera odnosno numeričkim modeliranjem projekte su vezali direktno za medicinu tačnije za pomoć pacijentima. U ovom trenutku, od strane Evropske unije, finansira se rad na tri projekta. Projekat lečenja kancera realizuju zajednički za Hjustonom, gde se ubacivanjem nano čestica u organizam pacijenata, koje izbacuju lek na obolelo mesto direktno uništavaju ćelije raka.
Drugi, izuzetno važan projekat odnosi se na aterosklerozu – simulacijom rasta ćelija radi se kompjuterska analiza koja omogućava predviđanje napredovanja bolesti na osnovu čega se donosi odluka o vremenu za reagovanje. Suština je da se korišćenjem numeričkih simulacija pomaže u rešavanju zdravstvenih problema, a ako je to nephodno uz pomoć softvera unapred se precizno definiše mesto za hiruršku intervenciju.
U Kragujevcu se radi intenzivno i na trećem projektu koji se odnosi na pomoć osobama sa oštećenim sluhom, odnosno na razvoju implantanata koji bi bili trajno ugrađivani osobama koje imaju problem sa sluhom dajući jednu potpuno novu dimenziju izlečenja.
Jako je teško dobiti te projekte kaže direktor BioIRC-a Nenad Filipović jer je reč o projektima čija je vrednost oko 10 mil EUR, koliko recimo košta projekat "artrit", pa su za to potrebne izuzetne reference.
Grad Kragujevac podržava rad ovog centra već pet godina, tako što finansira rad pet istraživača, rekao je Nebojša Zdravković zamenik gradonačelnika, koji je danas u okviru redovnih aktivnosti obišao BioIRC.
- Naš cilj je da najkvalitetniji studenti ostanu u Kragujevcu, da za njihov rad stvorimo uslove kao da rade u Evropi, ali i da za svoj rad budu adekvatno plaćeni, kao u Evropi. Na taj način, Srbija je konačno pored izvoza sirovina, počela da prodaje znanje. To je jedinstvena prilika da naši mladi stručnjaci ostanu u zemlji i da rade vrhunski posao koji je u rangu sa Evropom i svetom. Ovo je izuzetna sprega između Univerziteta u Kragujevcu i centra koji svoj rad finansira isključivo izradom projekata, što je u svetskoj naučnoj javnosti jako cenjeno. Znanje najvišeg nivoa iz Kragujevca prodaje se celom svetu – zaključio je Zdravković.
Izvor: ekapija
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
