Doplata za velikog „fiću” ipak iz džepa građana
02
Sub, Nov

Vesti

Kada se kaže da je „fijat 500-L” jeftiniji za 3.000 evra zahvaljujući novcu koji fabrika u Kragujevcu dobija iz budžeta, to zapravo znači sledeće – ovo vozilo manje košta zbog subvencija koje preko državne kase daju građani Srbije.

Dok jedni misle da je potpuno logično da na taj način poreski obveznik koji, na primer, zarađuje mesečno 30.000 dinara subvencioniše nekoga ko ima 10.000 evra za kupovinu novog auta, drugi smatraju da je reč o ponovnom mešanju naše države u slobodnu tržišnu utakmicu.

Država u svoju odbranu kaže da nije reč ni o kakvim dodatnim subvencijama za „Fijat”, već da je ovaj proizvođač odlučio da pare koje dobija za otvaranje novih radnih mesta usmeri u plasman vozila. Uvoznicima, sa druge strane, nije bitno koja je prvobitna namena novca iz budžeta. Kako kažu, reč je o diskriminaciji.

Za Aleksandra Stevanovića, ekonomistu Centra za slobodno tržište, dileme nema. On smatra da uvoznici donekle i jesu u pravu i da se na ovaj način državnim parama stimuliše jedan brend i samim tim otežava poslovanje svih drugih.

– Osim toga, jako je nepravedno da se subvencije daju dobrostojećima. Svaki dan vidimo u medijima pozive da se donira novac za kupovinu inkubatora za bebe. A država umesto da se bavi time i da pomaže socijalne slučajeve, ona na ovaj način sa 3.000 evra pomaže dobrostojećim ljudima da kupe luksuzan automobil – smatra Stevanović.

Na pitanje – da li je ovo, ipak, u svrhu podsticanja domaće proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta, nauštrb ionako velikog uvoza, on odgovara da to nije tačno.

– Nije ovde „Fijat” da prodaje svoje automobile na našem tržištu, već da bi ih izvozio na druga. Tako su nam najavili. Ja bih voleo i da dobijemo kompletnu računicu i da vidimo koliko je tačno novca do sada „Fijatu” isplaćeno iz budžeta i koliko je sve to isplativo. I, još nešto, ako je jedini način ove države da privredu podstiče tako što deli kapom i šakom iz budžeta i nikako drugačije, nama se ne piše dobro – zaključuje Stevanović.

Njegov kolega Goran Nikolić, takođe ekonomista, međutim, gleda na ovu problematiku potpuno drugačije – kao na podršku zapošljavanju u našoj zemlji.

– Nemam razumevanja za zahteve uvoznika, odnosno za one koji prave debalans i od toga žive. „Fijat” nešto konkretno proizvodi i kamo sreće da ima više onih koje možemo u tome da podržimo. Osim toga, uvoznici nemaju pozitivan uticaj na ekonomiju i jasno je da država treba da podrži proizvodnju – kaže Nikolić, objašnjavajući zbog čega je još dobro sve ovo što se dešava sa fabrikom automobila u Kragujevcu.

– Ovde se sada polako stvara kult nacionalnog automobila, i to dobrog, koji nismo imali jako dugo, negde od sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka. To je takođe dobro i to svakako treba podržati. Osim toga, bez „Fijata” i državne podrške ni Kragujevac se ne bi oporavio – zaključuje Nikolić.

Polemika oko državne pomoći „Fijatu” počela je kada je pre nekoliko dana ova kompanija odlučila da podsticajne mere od države usmeri na snižavanje cene svog modela „500-L” i da tako umanji njegovu cenu za 3.000 evra. Na to su odmah oštro reagovali iz Srpske asocijacije uvoznika vozila, jer smatraju da se na ovaj način narušava ravnopravnost učesnika u tržišnoj utakmici.

Iz Ministarstva finansija i privrede za sve ovo imaju objašnjenje. Kako je objasnio Aleksandar Ljubić, državni sekretar u ovom ministarstvu, „Fijat” se otvaranjem novih radnih mesta kvalifikovao da dobije podsticajne mere od države, a sama uprava kompanije je odlučila da tim sredstvima subvencioniše kupovinu „fijata 500-L”, odnosno njegovu cenu umanji za 3.000 evra.

– „Fijat” za svako novootvoreno radno mesto dobija po 10.000 evra iz budžeta, a strategija vlade i jeste otvaranje novih radnih mesta. Da su matične kuće uvoznika koji negoduju odlučile da subvencionišu kamatne stope ili da su doneli odluku da otvore nova radna mesta u Srbiji, mi bismo i njih u tome podržali – rekao je Ljubić juče za Radio-televiziju Srbije.

izvor: Politika

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu