Nije svaka petica za Vukovu diplomu

Diploma „Vuk Karadžić”, privilegovano priznanje za odlikaše, koja je poslednjih godina gotovo potpuno izgubila svrhu i nekadašnji ugled, ovih dana je postala i te kako vredan „papir” koji je značio upis u srednju školu broj jedan sa spiska želja nekadašnjih osnovaca.

Uporedo sa pričom o tome da li škole imaju dovoljno prostora da prime sve „vukovce” pošto je matura poništena, deo ogorčenih roditelja, čija su deca sve nade polagala u polaganje prijemnog ispita, a sada ostala bez željene škole, skreću pažnju na to da su mnogi đaci oštećeni jer Vukova diploma – ne odražava pravo znanje deteta.

Ovo nekada prestižno priznanje danas se često dodeljuje kako bi se podigao rejting škole ili da se četvorkama ne ugrozi budućnost đaka, slažu se i roditelji i nastavnici.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne prikuplja podatke o broju „vukovaca”, a to više ne radi ni Zavod za statistiku. U javnosti se, na osnovu ranijih podataka Zavoda, obično barata podatkom da oko 10 odsto generacije dobije Vukovu diplomu, što je ove godine oko 7.000 đaka u celoj Srbiji.

– Činjenica jeste da nije isto biti „vukovac” danas i pre 15 godina. Međutim, reći da su za to krivi nastavnici koji poklanjaju ocene ne stoji, jer se tako potcenjuje rad kolega, zaista ne verujem da je neko svih osam godina poklanjao petice. Ocenjivanje jeste subjektivan proces, ali svi smo mi prvenstveno usmereni ka uspehu đaka – kaže dr Radivoje Stojković, član Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Zajednice gimnazija Srbije.

Kako objašnjava, problem je u tome što su standardi postavljeni nisko i učenici ih postižu vrlo lako, samo sedeći na času.

– Koliko puta ste imali priliku da čujete od nekog inteligentnog učenika da ništa ne uči kod kuće, a ima sve petice? Mi sada imamo veliki pritisak roditelja da se upisuju deca na pojačan program matematike u našoj gimnaziji, a on uopšte nije pojačan, već je onakav kako smo radili pre 15 godina. Nismo uspeli da ojačamo osnovnu školu, a nastavnici se snalaze kako znaju i umeju – ističe Stojković koji je i dugogodišnji direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u kojoj se traži odeljenje više zbog navale „vukovaca”.

Stojković, kao i direktor OŠ „Đura Daničić” iz Beograda Slobodan Malušić, smatra da broj od sedam, osam hiljada „vukovaca” u osnovnim školama nije realan.

– U mlađim razredima ima dosta odličnih učenika, pa se u višim razredima poneka ocena pokloni, kako im ne bi kvarili uspeh – priznaje Malušić.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, tvrdi da je kod nas prisutna inflacija „vukovaca” i dodaje da krajem godine škole postaju pijace gde se cenka za bolju ocenu, a česti su i napadi na profesore.

Naši sagovornici ističu da su zaista samo retki talentovani za apsolutno sve predmete.

– Dovoljno je da samo nastavnici fizičkog ne gledaju deci „kroz prste” i prepoloviće se broj „vukovaca”. Moje dete je završilo osnovnu školu sa samo dve četvorke u osmom razredu. Za razliku od drugih roditelja, nikada nisam urgirala ni za jednu ocenu, pa ni za ove dve koje su značile da li će biti „vukovac” ili ne, a većina roditelja je dolazila u školu bukvalno zbog svake ocene u dnevniku i to kreće već sa učiteljicama – priča Ljiljana Č., čija je ćerka sada upisala jednu od centralnih beogradskih gimnazija, što je bila njena druga želja.

Akademik Olga Hadžić, koja je svojevremeno bila najmlađi doktor nauka i prva žena rektor u Srbiji, kaže da se pismeni zadaci koji su nekada davani na matematici i danas „razlikuju za tri klase” i da je situacija iz škola preslikana na fakultetima.

– Vi sada imate po pet studenata sa prosekom 10 u jednoj generaciji, a nekada je prolazilo i po 10 godina da bi neko ima prosek iznad 9,50. Evo ja sam doktorirala sa 24 godine, imam dva doktorata, a diplomirala sam sa prosekom 9,54. Poenta je da ne popuštaju nastavnici, već da su kriterijumi drastično pali – objašnjava profesorka Hadžić.

Ona navodi primer prijemnih ispita: kada od 200 kandidata test položi samo 20, postanete svesni da ćete imati prazne klupe ukoliko zadatke ne prilagodite, a onda one profesore koji drže kriterijume stavljaju na „stub srama”, dodaje naša sagovornica.

– Nisu krivi nastavnici, kriva je opšta atmosfera u društvu, deca neće da uče jer vide da nema posla, a nastavnici nemaju ideju kako da to reše. Generalno je pao nivo zahteva, jer vi imate u odeljenju, primera radi, od 30 učenika 22 koji idu na privatne časove – kaže ova profesorka novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Diploma uvedena 1966. godine

Diploma „Vuk Karadžić” je uvedena 1966. godine i prvobitno je dodeljivana za odličan uspeh u svim predmetima od prvog do osmog razreda osnovne, odnosno svim godinama srednje škole. Danas se gledaju petice od petog razreda, primerno vladanje i diplome i nagrade sa takmičenja.

izvor: Politika