Nakon otpremnine opet u državnu firmu
02
Sub, Nov

Vesti

I dok je država imala dvostruki izdatak, pojedinci su ostvarivali dvostruku korist. Dobijali su državne otpremnine, a u novim državnim preduzećima i dobru platu, i to velikim delom na uštrb onih koji su godinama bez posla

Zapošljavanje rukovodilaca koji su uz otpremninu napustili preduzeće a potom ponovo našli uhleblje u nekoj državnoj firmi takođe na rukovodećem mestu, dugogodišnja je praksa u Kragujevcu. Država na to nije obraćala pažnju, ili je bila sklona da progleda „kroz prste“, pre svega zato što je reč o partijskim kadrovima.

I dok je država imala dvostruki izdatak, pojedinci su ostvarivali dvostruku korist. Dobijali su državne otpremnine, a u novim državnim preduzećima i dobru platu, i to velikim delom na uštrb onih koji su godinama bez posla. Sve su to, naravno, plaćali poreski obaveznici, odnosno osiromašeni građani.

Jedan od onih koji su iskoristili ovakav dar državnih organa jeste i Branislav Marković, nekadašnji direktor za finansije i ekonomiju u „Zastava oružju“.

Kada je 2005. odlučio da napusti to državno preduzeće, njemu je, kao i svakom radniku, sledovala otpremnina od 300 evra po godini staža. Za 22 godine rada, Marković je dobio 6.600 evra, a posle šest godina, 2011, ponovo se zaposlio u državnoj firmi, „Metal sistemima“, kao direktor finansija.

– To je tačno, ali u „Metal sisteme“ sam došao na poziv novog direktora koji je okupljao tim za spas preduzeća koje je pre nekoliko godina, praktično, bilo mrtvo. Stabilizovali smo poslovanje i da nije starih dugova stajali bi sasvim dobro – objašnjava Marković.

On tvrdi da nije član nijedne partije, te da se iza saopštenja koje je povodom njegovog zapošljavanja uputilo Gradsko veće saveza Samostalnih sindikata kriju, zapravo, lični interesi predsednika ove organizacije Jugoslava Ristića, ujedno i člana Nadzornog odbora „Metal sistema“.

Kako je navedeno u saopštenju GVSSS, ljudi poput Markovića su „tranzicijski profiteri“, kao i da se bespotrebnim zapošljavanjem onih koji su već dobili državne otpremnine samo otežava borba za spas preduzeća u restrukturiranju, u koja spadaju i „Metal sistemi“.

– Treba praviti razliku između radnika koji su bili prinuđeni da napuste firmu i rukovodilaca koji su to učinili na dobrovoljnoj osnovi, i to sa otpremninom od po nekoliko hiljada evra. Njihovo zapošljavanje u drugim državnim preduzećima apsolutno je neprihvatljivo, jer se na taj način diskriminišu svi oni koji su bez posla – kaže Ristić, napominjući da sindikat i on lično nemaju ništa protiv toga da se takvi rukovodioci ponovo zaposle, pod uslovom da to učine u nekom privatnom a ne državnom preduzeću.

Generalni direktor „Metal sistema“ Rade Milovanović, koji takođe nije član nijedne partije, kaže da je Markovića angažovao zato što je reč o stručnjaku, kao i da u trenutku preuzimanja funkcije direktora finansija nije znao da je on već podigao otpremninu u bivšoj firmi „Zastava oružje“.

– Markovića sam kontaktirao kao izuzetnog finansijskog stručnjaka, čoveka sa ogromnim iskustvom, budući da su „Metal sistemi“ bili u kolapsu. Posle reakcije sindikata, pitaću radnike da li hoće da rade i primaju plate ili će se baviti, po mom mišljenju, potpuno nevažnim stvarima – poručuje direktor Milovanović.

Marković je u „Metal sisteme“ primljen bez konkursa. Na isti način angažovano je i nekoliko spoljnih saradnika, poput internog revizora. U sindikatu ovog preduzeća smatraju da to nije dobra praksa, iako zakon nije prekršen.

– Za poslednje dve godine u preduzeće je primljeno nekoliko rukovodećih kadrova, a prvi konkurs je bio tek pre desetak dana, kada smo zaposlili jednog mašinskog inženjera. Radnici su se jedva izborili da u konkursnoj komisiji, od pet članova, imaju svog predstavnika – kaže predsednik sindikata Miloš Tanasković, naglašavajući da u „Metal sisteme“, uglavnom, dolaze oni koji „više vole fotelje, nego da rade za brusilicom“.

„Metal sistemi“ imaju dve proizvodne celine, fabriku lanaca i procesnu opremu, u kojima je, od ukupno 264 zaposlena, radno angažovano njih oko 200. Posle kolapsa pre tri godine, preduzeće je ušlo u restrukturiranje, a država je od privatnog vlasnika preuzela 57 odsto kapitala i sada je većinski vlasnik. Radnicima je pripalo 10 odsto, a bivši vlasnik Dragoljubu Radulović zadržao je 33 odsto udela u kapitalu.

Izvor: Politika

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu