U Srbiji su trenutno registrovana tri soja virusa gripa, koja se inače nalaze i u vakcini za ovu sezonu. Reč je o virusu tipa B, koji je najslabijeg intenziteta, i ne može da dosegne nivo epidemije.
Druga dva soja su virusi tipa A i to H1 N1 i H3 N2, koji imaju tendenciju da naprave velike epidemije, ali s obzirom na to da već godinama kruže, veliki broj građana je već stekao imunitet, objašnjava prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Sve počinje dosadnim suvim kašljem. Nakon toga sledi visoka temperatura preko 39 stepeni Celzijusa, koja može da potraje dva, a kod dece i do pet dana. Tek onda počinje kijanje, zapušenost nosa, a kašalj postaje sve zreliji. Najčešće se radi o virusu gripa tipa A, ali ne svinjskog, već H3N2, od koga svake zime oboli najveći broj građana.
- U jednom trenutku cirkulisao je veliki broj različitih virusa, a mnogi su ličili na grip. Sada je malo zatišje, ali kada deca ponovo krenu u školu, imaćemo novi talas oboljevanja. Ipak, ne treba očekivati veliku epidemiju. Nema razloga za panikom, samo treba biti oprezan. Pogotovo se to odnosi na hronične bolesnike, kod kojih virus gripa može da iskomplikuje postojeću bolest. Prevashodno se to misli na srčane, plućne, bubrežne bolesnike - ističe dr Tiodorović.
On objašnjava da grip traje do pet dana, s tim da može da traje duže ukoliko se nešto iskomplikuje. Kod dece, koja još nemaju imunitet, to može da traje i do sedam dana.
- Nezgodna je ta temperatura do 37,5 celzijusa, koja može da traje danima i što je za čoveka, a posebno za decu, veoma iscrpljujuće. Ono što je veoma bitno jeste da lekove za spuštanje temperature, antipiretike, ne treba davati ukoliko neko ima temperaturu do 38 stepeni Celzijusa. Oni se daju tek kada temperatura poraste. A zašto je to bitno? Naš organizam reaguje na tu temperaturu i na taj način se stvara imunitet od virusa. Sikidanjem temperature koja nije prešla 38 stepeni, prekidamo taj proces i sledeći put ćemo obolelti od istog tog virusa - objašnjava dr Tiodorović.
Što se tiče antibiotika, koji naš narod voli da koristi i kada su virusi u pitanju virusi, nisu preporučljivi jer jednostavno ne deluju na viruse. Ukoliko se grip iskomplikuje, pa preraste u bronhitis ili upalu pluća, u tim situacijama je opravdano koristiti ih, ali uz saglasnost lekara.
Za virus gripa najbolji lek je pored skidanja temperature, jesti turšiju, koja ima više C vitamina od limuna, napominje dr Tiodorović.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
