Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika na kojoj su ustanovljeni najsvetiji kanoni hrišćanske crkve i, pre svih, sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Ovaj praznik, koji se obeležava kao Veliki četvrtak, jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima, rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“.
Zatim je uzeo čašu vina i rekao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.
Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana primiti pričešće.
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“, makar pet poslednjih dana.
Veliki ili Časni post traje sedam sedmica, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC-a na ovaj praznik se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike, a uveče se čita dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, dok narod u crkvi kleči.