Smrad od koga vam bude muka, zavese od paučine, crvi po podovima i dete koje jede sa prasetom samo su neke od scena koje komunalci u Kragujevcu svake godine zatiču u domovima sakupljača starog nameštaja, plastike ili papira.
Glavni komunalni inspektor Milan Lazarević objašnjava da prema zakonu, u kućne deponije, ma kako one smrdele i ugrožavale komšije, komunalci ne smeju da uđu protiv volje vlasnika. Jedna deponija otkrivena kada su komšije prijavile zlostavljanje deteta.
- Žena je sina od oko 12 godina hranila iz činije na podu, iz koje je jelo i prase. Nijedna vrata na sobama nisu mogla da se otvore jer su sa unutrašnje strane bila pritisnuta otpadom. Po podovima su gmizali crvi. Radnici Čistoće đubre su čistili obučeni kao kosmonauti. Smrad je bio jeziv! O majci i detetu brigu su preuzeli rođaci – kaže Lazarević, pa nastavlja:
- Još jedan slučaj smo rešili nakon prijave za zlostavljanje. Komšiluk je čuo kukanje stare žene iz uvek zaključane kuće. Sin, alkoholičar, nepokretnu je majku zaključavao i zaboravljao danima. Komunalci su je zatekli zarobljenu u đubretu.
On objašnjava da je uočio da je među sakupljačima mnogo parova, majki i sinova, braće i sestara, ćerki i očeva.
- D.V. iz naselja Grošnica i njen sin godinama su sakupljali bačeni nameštaj, točkove za bicikl, polomljenu plastiku, papir. Sobu po sobu, od poda do plafona, punili su dok nisu napunili kuću. Ona je postala tesna, pa su se usred zime preselili u kamp-prikolicu u dvorištu. Tri puta smo im čistili dvorište, po dan-dva je radio kamion. Onda im se kućna deponija zapalila, a opština im našla smeštaj – priča Lazarević.
Načelnik Komunalne policije u Kragujevcu Mihajlo Zarić dodaje da su u naselju Pivara imali dva para skupljača, oca i ćerku, i brata i sestru.
- Sa bratom i sestrom mesecima smo pregovarali da dođemo i očistimo. Dozvolili su ulazak u dvorište, u kuću ne. Izneli smo 14 kamiona đubreta. Komšije su nam ispričale da je sestra gomilala je otpad oduvek, a brat joj se pridružio nakon povratka iz ratova devedesetih godina – objašnjava Zarić.
Saša Milenković iz gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove kaže da većina “skupljača” iskreno veruje da će im stara fotelja, flaše, krpe, obuća, papir koji nađu, nekada trebati.
- Dodatni je problem što grad svako to čišćenje plaća po 100.000 dinara. Još je veći problem što su skupljači povratnici – kaže Milenković.
Psiholozi objašnjavaju da je u ovakvim slučajevima u pitanju “Diogenov sindrom”. Čišćenje kuće i dvorišta je trenutno rešenje, jer ovi ljudi kreću iznova. Među sakupljačima je dosta parova jer su oni često upućeni jedno na drugo, ali ne i na okolinu. Kada gomilanje stvari uzme maha, ovi ljudi se stide da to neko vidi i potpuno ukinu posete i komunikaciju sa okolinom, objašnjavaju psiholozi.
{jathumbnail off}
izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
