Završni račun za 2012: Vlast "pojela" dva budžeta!

Budući da je glavna tačka dnevnog reda završni račun za 2012. godinu, i na današnjoj sednici Skupštine grada uslediće različita viđenja o tome. Opozicija već duže vreme insistira na svojoj računici i kaže da je Kragujevac u velikim finansijskim problemima. Iako priznaje da ima poteškoća, vlast poručuje da stanje nije kritično, navodeći da se sve obaveze, uglavnom, izmiruju na vreme. Oba naša sagovornika su ekonomisti, kolege sa fakulteta, pa nije teško zaključiti šta bi mogla biti „tačka sporenja“.

Goran Kovačević iz SNS-a, potpredsednik GO najveće opozicione stranke, tvrdi da je ukupan dug lokalne samouprave, uključujući obaveze javnih i komunalnih preduzeća, privrednih društava i ustanova kulture, oko deset milijardi dinara, odnosno 90 miliona evra.

Imajući u vidu realne prihode, koji se već nekoliko godina kreću oko pet milijardi dinara, on zaključuje da je vlast u ovom trenutku „pojela čak dva gradska budžeta“.

– Po završnom računu, ukupne obaveze grada su oko 5,5 milijardi dinara, ali ako se tome doda dug javnih i komunalnih preduzeća od oko četiri milijarde, pa dugovanja privrednih društava i ustanova kulture koja iznose oko 500 miliona, dolazimo do sume od oko deset milijardi dinara. Imajući u vidu da su realni prihodi oko 5,4 milijarde dinara, jasno je da vlast unapred potrošila čak dva godišnja budžeta – objašnjava ovaj ekonomista, ali i političar opozicionar.

Njegov kolega po struci, Petar Veselinović, od ove godine član Gradskog veća za ekonomsku politiku i finansije, pak, kaže da su obaveze grada upola manje, imajući u vidu strukturu duga, odnosno dužnika.

– Iako je Skupština grada osnivač javnih i komunalnih preduzeća, grad po Zakonu o javnom dugu nije garant njihovih kreditnog zaduženja. Stvarne obaveze grada po dugoročnim kreditima su 16,8 miliona evra, a prema fizičkim i pravnim licima iznose 2,7 milijardi dinara, što je oko 24 miliona evra. Dakle, ukupne obaveze grada nisu 90, već 41 milion evra – odgovara ovaj ekonomista, inače predstavnik vlasti.

Napominjući da je godišnja rata po osnovu kredita 416 miliona dinara, svega osam odsto realnih budžetskih prihoda, Veselinović poručuje da „grad sve svoje obaveze izmiruje u rokovima“, te da u vremenu krize, ipak, uspeva da održi „priličnu finansijsku stabilnost“. Kasne, kaže ovaj sagovornik, samo socijalna davanja.

Njegov kolega opozicionar, međutim, upozorava da korisnici budžeta „vise o tankom koncu“, te da njihova primanja zavise isključivo od dobre volje poverenika, banaka, izvođača radova i raznih dobavljača, koji u svakom trenutku mogu da pokrenu mehanizme naplate, preko menica ili sudskim putem.

– Nefinansijska imovina grada, a to su nekretnine, iznosi oko 6,5 milijardi dinara. Obaveze su, kako sam već rekao, 5,5 milijardi, znači svega milijardu dinara manje od vrednosti imovine. Zato je dovoljno da na adresu grada stigne samo jedna ozbiljnija menica ili neka izvršna sudska presuda, pa da budžetski korisnici ostanu bez plata i socijalnih davanja – dodaje Kovačević, tražeći da se proveri šta je sve od gradskih objekata stavljeno pod hipoteku, kao zalog za neki kredit.

Veselinović, pak, tvrdi da Kovačević i drugi građani Kragujevca nemaju razloga za brigu.

– Ništa od gradske imovine nije stavljeno pod hipoteku. Kao garant da će neki bankarski kredit biti vraćen, grad je izdavao samo menice – navodi ovaj većnik.

Izuzimajući obaveze, grad je u 2012, po završnom računu, ostvario suficit od oko 130 miliona dinara, a poslednja obaveza, kada je reč o kreditima, odnosi se na kraj ove decenije. To znači da će o finansijama Kragujevca govoriti i neke nove generacije ekonomista i političara, ne samo ovih koji danas „ukrštaju koplja“, u novinama i na skupštinskim sednicama.

Poslednja rata 2019. godine

Grad je zadužen sa šest dugoročnih kredita, u ukupnom iznosu od oko 22 miliona evra, s tim je da oko pet miliona evra otplatio.

• Evropska banka za obnovu i razvoj, 2002. godine – 3,94 miliona evra, rok otplate 2015.

• Inteza, 2005. godine – 4 miliona evra, rok otplate 2015.

• Hipo Alpe Adrija banka, 2008. godine – 4,75 miliona evra, rok otplate 2016.

• Inteza, 2009. godine – 5,36 miliona evra, rok otplate 2017.

• Inteza, 2011. godine – 1,92 miliona evra, rok otplate 2019.

• AIK banka, 2012. godine – 1,97 miliona evra, rok otplate 2017.