Jedan od najvećih umova u istoriji čovečanstva, umro je u Njujorku na današnji dan 1943. godine. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja čovečanstva u 20. veku.
Inicijativa da se sahrani urna sa pepelom velikog naučnika koja se nalazi u muzeju u Beogradu potekla je od grupe vladika SPC 2006, a među najsrčanijim bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle tada je odlučio da ostatke čuvenog izumitelja ne treba premeštati jer oni predstavljaju kulturno dobro i na dostojanstven način se čuvaju u memorijalnom delu ove ustanove.
Predstavnici muzeja tada su kontaktirali i sa jedinim živim Teslinim rođakom, Vilijemom Terbom, koji je izrazio želju da prah njegovog pretka ostane u muzeju.
Publicista, novinar i član upravnog odbora Memorijalnog društva „Nikola Tesla“, Miloje Popović, kaže da ne vidi kojim povodom je ponovo pokrenuta ova ideja.
- Ovo je napad na mir zemnih ostataka Tesle neprimeran ugledu naše Crkve i Društva Sveti Sava - kaže.
- Niko ne sumnja u njihove dobre namere, ali ovakav potez izazvao bi lančanu reakciju kod mnogih koji takođe imaju prava da se ponose Teslinim delom. Sve to ne umanjuje njegovo srpsko poreklo i ime, koje treba slaviti, ali na primeran način, koji je ukomponovan i u njegov muzej - hram. Zato, ostavimo Teslu da sa svojim zemnim ostacima počiva u miru u svom muzeju - hramu, svom mauzoleju, okružen svojim mnogobrojnim delima i predmetima.
Pored predloga da se Tesla sahrani na svetosavskom platou, postoji i ideja da u čast naučnika bude izgrađen i poseban mauzolej. Konkretnih ideja gde bi takav objekat mogao da bude izgrađen - nema.
Nikola Tesla sahranjen je na njujorškom groblju Fernklif 10. januara 1943. godine. U sanduku prekrivenom američkom i srpskom zastavom, na večni počinak otišao je, po sopstvenoj želji, uz zvuke Šubertove „Ave Marija“ i srpske tradicionalne pesme „Tamo daleko“. Izveo ih je na violini njegov prijatelj Zlatko Baloković zajedno sa slovenačkim horom Slovan.
Svega dva meseca kasnije Tesla je, po želji naslednika Save Kosanovića, ekshumiran i kremiran, a pepeo je čuvan u rozarijumu na njujorškom groblju sve do 1956. godine. Posle Savine smrti njegova rođaka Milica Trbojević prenela je Tesline ostatke u Beograd i izrazila želju da se čuvaju u muzeju. Sam naučnik za života nije se izjašnjavao o mestu na kojem želi da bude sahranjen.
Vrlo malo je poznato da je Tesla bio prethodnik mnogih velikih fizičkih otkrića za koja su drugi kasnije dobili Nobelovu nagradu. Najočitiji primer takve nepravde je dodela prve Nobelove nagrade za fiziku nemačkom fizičaru Rentgenu za otkriće rendgenskih zraka (isprva zvani iks-zraci). Nepobitno je da je Tesla otkrio rendgenske zrake godinu dana prije Rentgena, da je imao znatno snažniji izvor tih zraka nego kasnije Rentgen, da je otkrio niz fizičkih svojstava tih zraka koji su otkriveni tek kasnije i da je prvi istraživao medicinske efekte tih zraka. Taj sam slučaj detaljno opisao u svom članku koji je HAZU objavila pre nekoliko godina. Ostaje sumnja nije li neko od posetilaca Tesline laboratorije preneo informaciju o Teslinom otkriću u Evropu, pa je Rentgen to čuo i tek onda napravio svoj eksperiment.
Krajem 19. veka Tesla je na temelju svojih pronalazaka tvrdio da je elektron čestica, što je žestoko opovrgavao ugledni engleski fizičar DŽ. DŽ. Tomson, osporavajući Teslin rezultat. Da bi nekoliko godina kasnije, upravo, isti Tomson drugim tipom ogleda dokazao da je elektron čestica, ono što je ranije tvrdio Tesla. Za otkriće elektrona Tomson je dobio Nobelovu nagradu.
Tesla je konstruisao uređaje za električno ubrzavanje nabijenih čestica, čime je prethodnik ideje akceleratora (ubrzivač) električno nabijenih čestica (za naprednije akceleratore su kasnije dodeljene dve Nobelove nagrade).
Tesla je prvi na temelju svojih ogleda tvrdio da ima dokaz za postojanje struje električni nabijenih čestica – kosmičkih zraka koji Zemlju bombarduju iz svemira. Više od decenije kasnije postojanje kosmičkih zraka dokazao je Hes drugim metodom i za to dobio Nobelovu nagradu.
Tesla je još krajem 19. veka konstruisao valjkasti uređaj (koristeći kristal i oscilator) koji je davao uski snop svetlosti, po svemu sudeći to bi mogao biti prvi laser. Od tada Tesla je govorio o budućem „oružju na zrake elektromagnetskog zračenja”. A prvi maser (prethodnik lasera) napravljen je tek pola stoleća kasnije i doneo Nobelovu nagradu.
Tesla je dao ideju elektronskog mikroskopa, što je mnogo kasnije konstruktorima tog uređaja donelo Nobelovu nagradu.
Tesla je više od pola veka pre kompjuterske ere konstruisao elektronički logički sklop AND (i), što je jedan od tri temeljna logička sklopa na kojem se temelji rad svakog kompjutera, od prvih s elektronskim cevima sredinom 20. veka do današnjih ličnih s poluprovodničkim tranzistorima i čipovima.
Tesla je tokom Prvog svetskog rata dao prvi nacrt za konstrukciju radara, ali je njegov konkurent Edison tada uverio američku vojsku da radar ne bi funkcionisao.
Tesla je dao ideju televizora i pokušavao ga konstruisati.
Tesla je dao ideju globalnog komunikacionog sistema, po čemu se može smatrati „praocem” današnjeg Interneta.
Tesla je dao ideje za niz tehničkih izuma za vojne primene: krstareći projektili, daljinski upravljani roboti, avioni s vertikalnim uzletanjem, korišćenje veštačkih satelita za elektromagnetske komunikacije, oružja sa elektromagnetskim zracima (iz lasera), čestičnih oružja (iz akceleratora električni nabijenih čestica) itd.
Tesla je imao viziju električnog funkcionisanja ljudskog uma. Kasnije je to u biologiji nedvosmisleno dokazano: nervni impuls je kratkotrajna električna struja koja se širi membranom neurona.
Elektrotehnika posvuda nosi Teslin beleg zbog njegovih otkrića s neizbrisivim žigom tehnološkom razvoju koji je omogućio naučno-tehnološku revoluciju savremenog sveta. U novije vreme sve više oživljava i njegovo naučno vizionarstvo na mnogim područjima fundamentalne nauke i primene. Njegov ekscentrični lik i nepravde kojima je za života bio izložen u svetskoj nauci i nezainteresovanost za materijalna dobra (mogao je postati jedan od najbogatijih ljudi na svetu da je za to imao volje, prema rečima gradonačelnika Njujorka na Teslinom pogrebu) sve ga više čine intrigantnim.
Tesla je drugačiji tip i od Ajnštajna i od Njutna. Ono što je među njima slično, to je da su sva trojica bili genijalni, ali pomalo čudaci iz perspektive uobičajenog ponašanja. Po širini spektra interesa mislim da na prvo mesto dolazi Tesla, ali po ustrajnosti da se do dna rasvetli problem kojim se bavi Tesla zaostaje. Mislim da je Teslin um najtemperamentniji, najnemirniji, najznatiželjniji, a fokusiranost najhirovitija. Ali zato mu je vidokrug najširi.
autor: IKRAGUJEVAC
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
