Sa "Verkom" u Boga: Autobusi ubice iz Autosaobraćaja!

Oni koji iz Beograda nisu, su nekako svakako morali da stignu kući, a oni koji su u glavnom gradu rođeni, možda imaju nekoga ko živi van njega, ili jednostavno žele da ga posete.

Moja mama, žena koja mi je podarila život, omogućila školovanje, obezbedila kućno vaspitanje, usadila opštu kulturu, rođena je u Kragujevcu, a ako biste je pitali, verovatno bi vam rekla da je napravila jednu veliku grešku. Pitate se koju? Njen odgovor bi bio: "Nikako nisam uspela da joj skratim jezik". I zato, eto nas ovde, na stranicama Trojke, gde se jezik niko ni ne trudi da mi skrati (osim u ekstremnim slučajevima). Pozdrav za uredništvo :D

Elem, s obzirom da je ona rođena u Kragujevcu i da mi se tamo nalazi ono malo preostale porodice, trudim se, kol'ko mogu da se sa njima i viđam, pa shodno tome se nekada zaputim putem nekada glavnog grada Srbije.

Spadam u one euforične, pa me radost obuzme čim se približim šalteru za kupovinu karata i krenem ka autobusu u nadi da ću se udobno smestiti, staviti slušalice i 2 sata, kol'ko traje put, slušati omiljenu muziku, a da ću nakon toga ugledti najmilije lice u mojoj porodici - svoju sestru.

Međutim, ne lezi vraže, prevarim se ja oko udobnosti autobusa i u trenutku kada sam zakoračila u autobus počeo je pakao u trajanju od čitava dva sata. Horor film je bez problema mogao da se prenese na veliko platno i to pod nazivom "Smrt u Autosaobraćaju".

Ovo je bio jedini način da se rashladite, ali je caka bila u tome što vam nakon te "klime" nije ginula, u najmanju ruku, upala sinusa.

Autobus kao kapsula, bez daška vazduha, a kamo li vetra, zavese tu i tamo, sa sedištima koja se raspadaju, putnicima koji smrde (dobro, Autosaobraćaj za to već nije kriv) i naravno, nagorim narodnjacima za koje čak ni ja nikada nisam čula.

Sve dok se jedan gospodin nije setio, pa "unapredio" ovaj savremeni klima uređaj.

Ne budem ja lenja, pa da vam ne bih pričala u prazno i da posle ne biste mogli da kažete kako sam razmažena i kako izmišljam, sve sam dokumentovala u vidu fotografija koje ćete, naravno imati prlike da vidite, počevši od toga kako radi "klima", preko toga šta učiniti kada zavese nema, a sunce prži li prži, a zabeležena su i polomljena sedišta i ceo sistem ovog autobusa koji se raspada.

Bože moj, pa ne možete svugde u autobusu da imate zavese, ne plaćate valjda za to uslugu...

I zato obavezno, ali OBAVEZNO, nosite neki komad odeće sa sobom, ne biste li uspeli kol'ko tol'ko da se zaštitite.

Puteštestvijama ovde, naravno nije kraj. Na redu su polomljena sedišta:

Ovo niko nije NAMERNO okrenuo naopačke, i to ne može da se vrati u pravilan položaj

Ovo sedište takođe nije namerno spušteno da bi neko uživao, već je razvaljeno, pa su se mučeniku koji je sedeo do mene ukočile noge

Deca su ukras sveta, a klima je ukras autobusa

Pomislili ste da je kraj?

Spremite se na još fenomenalniji enterijer ovog prelepog putničkog autobusa.

Putnici koji su se pomirili da će u pakao stići i pre nego im je suđeno

Ko zna šta je ovome bila prvobitna namena

Jadan onaj ko se o ovo ogrebe, ili poseče nadamo se da je zaštićen antitetanusom

Daj Bože da su ovime brisane samo ruke. Ako me razumete

Ukoliko niste shvatili, ovo su markerima ispisani brojevi onih poslednjih pet sedišta, na kojima deca vole da sede kada idu na ekskurziju

Prijatan izlazak iz autobusa, dragi putnici

Ne daj Bože da ikada ikome zatreba svetlo

Poslednju i najbitniju tačku - kočnice, se nisam usudila da fotkam.

S ove tačke gledišta, zaista sam srećna što sam u jednom komadu stigla do tog famoznog Kragujevca, mada je vrlo lako moglo da se desi da dobijem i batine, jer je preko puta mene sedeo neki nervozni (ne poštar) gospodin, koji je, kako se to u slengu kaže, sve vreme bio na ivici.

Svima vama koji planirate da se zaputite u Kragujevac (ne znam kakva je situacija sa ostalim prevoznicima, drugih gradova), da biste preživeli "Autosaobraćaj", daću male savete:

1. Vodu ponesite u enormnim količinama

Trebaće vam za piće, za polivanje sebe, a možda čak i onoga do, preko puta, ispred, ili iza sebe.

2. Vlažne maramice su vam neophodne

U tim autobusima na svakom ćošku nevidljivim slovima piše: Kladim se da ne znaš da sam bakterija/virus za koju još niko nikada nije pronašao lek

3. Džemper, majica, duks, ili trenerka su vam neophodni

Postoji ogromna šansa da ćete sami sebi morati da napravite zavestu, kako ne biste dobili sunčanicu

4. Naočare za sunce

Još se niko nije potpuno zaštitio od improvizovane zavese

5. Mp3, Mp4, telefon (po mogućstvu sa internetom), knjiga...

Bilo šta što će ta dva sata pakla učiniti što bezbolnijim.

Posebno iznenađenje predstavlja cena karte koja iznosi skoro 1.000 dinara u povratnom pravcu, što bi i bilo logično da je autobus barem približnom dobar kao, recimo, onaj čuveni iz filma "Ko to tamo peva", a ako mislite da je prispećem autobusa na kragujevački peron, vašim mukama kraj, tek tu ste se zeznuli. Ne zaboravite da rezervišete povratnu kartu i doplatite za ovu, EXTRA, uslugu još nešto manje od 100 dinara.

I za kraj, evo šta vam "Autosaobraćaj" poručuje:

Pretpostavljam da se većina vas ovom članku, a prvenstveno fotografijama u njemu nasmejala i doživela to kao nesrećnu epizodu iz nečijeg putovanja, međutim, pored toga što je ovaj članak svakako imao svrhu da zabavi svoje čitaoce, on postavlja jedno prilično jasno, a onima koji su za ovakve stvari odgovorni, pretpostavljam i teško pitanje, a to je: Dokle će autobusi samoubice harati autoputevima?
Koliko nesreća treba da se dogodi da bi novac koji je neko pokrao i stavio u svoj džep, te iste pare iz svog džepa izvadio i rekao: "Kupite nove autobuse, ljudski životi su najpreči".

Gospodinu Verku, gradonačelniku Kragujevca bih ovim putem uputila veliki pozdrav i postavila bih mu pitanje: Gde je novac od Autosaobraćaja?

Pošto sam u poslednje vreme vidovita, pa mi se javlja da se neuništivi, i kako stvari stoje, doživotni gradonačelnik Kragujevca neće sam odazvati i odgovoriti na ovih nekoliko jednostavnih pitanja, sve što posle ovoga mogu da kažem jeste: Nastaviće se. Ili bi tako barem trebalo, jer ovako ispada da mi je bezbednije da u Kragujevac, a verovatno i u bilo koji drugi grad krenem biciklom.

(Tekst i foto: Zina Al Sattaf/trojka.rs)

{jathumbnail off}